Deo DOS-a odbio promene i otvorio prostor za ruski uticaj

Foto: Beta

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je danas, povodom 16. godišnjice demokratskih promena u Srbiji, da jedan dobar deo tadašnje demokratske opozicije Srbije nije želeo da se napravi raskid sa Miloševićevim režimom i optužio Vojislava Koštunicu da je bio „eksponent više službi“, a naročito ruskog uticaja koji je zbog toga sve prisutniji u Srbiji i čiji je današnji eksponent pre svih predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

„Vojislav Koštnica nije bio eksponent samo jedne službe iz samo jedne države. Iz svakog njegovog poteza se osećao ruski uticaj i taj ruski uticaj se oseća i danas iz delovanja niza veoma aktivnih političara. Pre svega mislim na Nikolić master Tomislava, jer on ne ume čak ni da sakrije svoje rusofilstvo, koje seže do poniznosti“, rekao je Čanak u intervjuu agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, Nikolićeva snishodljivost prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dovela je pre nekoliko godina do „čuvenog pridržavanja kaputa“ i pomeranja Dana oslobodjenja Beograda, samo da bi Putin bio prisutan.

„S druge strane, imate ljude koji bez ikakvog prikrivanja nose Putinove bedževe na reveru a bave se javnim poslom, poput pojedinih medijskih poslenika. Imate niz novih medija, naročito štampanih, a uskoro i elektronskih, koji su direktni eksponenti ruskih državnih interesa. Kompletna organizacija nakačena na energetske veze sa Rusijom radi isključivo u cilju interesa ruske države“, kazao je Čanak.

On je ocenio da su „predaja a ne prodaja“ Naftne industrije Srbije, kao i razni projekti sa ruskim Gaspromom, širom otvorili vrata ruskom uticaju u regionu.

„Preko tog uticaja, Dodik je ostvario ozbiljan rezultat na lokalnim izborima u Republici Srpskoj, proruske snage se veoma agresivno pozicioniraju u Crnoj Gori, a Srbija je izložena najrazličitijim pritiscima. U svesti ljudi postaje nekako normalno da je Rusija veliki brat Srbije, koji će – bože moj – malu Srbiju zaštititi ako neko bude hteo da joj naudi. To je istorijska greška koju je Srbija krvlju plaćala niz puta u istoriji“, ocenio je Čanak.

Dodao je da se organizovane grupe, poput Naših i Obraza, „bukvalno hvališu“ time što spiskove „srpskih neprijatelja“ odnose u rusku ambasadu u Beogradu, tužakajući svoje sunarodnike i sugradjane.

„U pitanju je peta kolona u Srbiji, koja služi da kada Rusija definitivno zatre svaku mogućnost da Srbija diše bez dozvole iz Moskve, budu kolaboracionisti sa ruskim hegemonistima“, rekao je Čanak.

On je ocenio da je ruski humanitarni centar u Nišu u stvari „prelazni oblik izmedju mazanja očiju i vojne baze koja bi imala diplomatski eksteritorijalni status“.

„To je, uostalom, i Sanda Rašković Ivić rekla da poslovi sa Rusijom nisu završeni, jer nije uradjeno najvažnije a to je pitanje baze u Nišu. Rusija se toliko interesuje za Srbiju zbog paketa Republika Srpska – Crna Gora – Srbija, koji bi predstavljao veoma važnu kontrolu nad saobraćajnicama EU i pomoću kojeg bi se u velikoj meri kontrolisala Otranska vrata na Jadranu, koja su dugogodišnji san svih imperijalističkih i hegemonističkih nauma“, ocenio je Čanak.

Prema njegovim rečima, zbog toga raste ruski pritisak na Srbiju, koja je mala i siromašna zemlja i kojoj je njen geostrateški položaj praktično jedna od retkih stvari koje ima „kao nekakav žeton“ za medjunarodne diplomatske razgovore.

„Srbija vuče svoju ideju sedenja na više stolica kroz dugogodišnju tradiciju stalnog koketiranja sa svima. Ne treba zaboraviti da je Srbija Obrenovića bila okrenuta Zapadu pa se to završilo sa nekoliko atentata na više članova porodice Obrenović. Bilo kakvim prevaljivanjem na jednu geostratešku stranu, Srbija ne može biti pacifikovana, u smislu da bi to moglo doneti nekog dobra njenim gradjanima“, ocenio je Čanak.

Predsednik LSV je rekao da zbivanja od 5. oktobra 2000. godine nisu bila revolucija već odbrana izbornih rezultata od 24. septembra.

„Iz hiljadu razloga, od kojih veliki deo nisam znao tada, a ni sada veliki deo ne znam, jedan dobar deo ljudi u DOS-u nije želeo da se napravi raskid sa bivšim režimom, nego su štaviše širom otvorili vrata za pretrčavanje bivših kadrova, naročito iz vojne bezbednosti i iz resora državne bezbednosti“, naveo je Čanak.

Optužio je tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunicu da je šest meseci direktno štitio tadašneg načelnika Resora državne bezbednosti Radeta Markovića, a načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića dve godine.

„Loša policija prati opoziciju, dobra policija pravi opoziciju, i mislim da je u jednom dobrom delu DOS-a bilo ovo drugo. To se kasnije videlo kroz neodlučnost u političkim zahtevima, a istovremeno kroz veliku odlučnost da se preuzmu ekonomske, medijske i druge poluge moći, kao i ministarstva sile. Nije bilo ideje o promenama u Srbiji, već je bila ideja o preuzimanju vlasti u Srbiji“, ocenio je Čanak.

Prema njegovim rečima, lider radikala Vojislav Šešelj se „očajnički bori za publicitet“, zbog čega je dao izjavu da je Milorad Ulemek Legija trebalo da pobije lidere DOS-a.

„Lično sam ga juče pitao u skupštini šta je mislio pod tim da je Legija trebalo da nas pobije, a on mi je odgovorio da nije rekao da je Legija trebalo da nas pobije, već da posklanja lidere DOS-a, odnosno da ih bez krvi pohapsi i skloni“, naveo je Čanak.

Odbacio je i Šešeljeve tvrdnje da je svojevremeno želeo da izvrši atentat na Vojislava Koštunicu.

„Ja nikada nisam niti rekao, niti mislio o tome, niti organizovao ubistvo bilo koga. Istina je da sam imao ideju da napravim ‘atentat’ na Vojislava Koštunicu, ali vodenim pištoljem, jer je on pojava za koju je potrebna voda i tu pojavu treba sprati“, kazao je Čanak.

Ocenio je da kroz takve „koloritne“ izjave Šešelj privlači pažnju i interesovanje mlade publike koja ga ne pamti iz njegovih „koljačkih dana“ iz ’90-tih godina prošlog veka, što može biti veoma opasno za zemlju.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar