Presuda Šešelju pokušaj da se Haški tribunal reši tog slučaja na bilo koji način

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je danas da je odluka Haškog tribunala da lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj ne mora da prisustvuje izricanju presude pokušaj da tribunal reši taj slučaj „na bilo koji način, samo da se time više ne bave“.

Foto: Beta

Foto: Beta

„Kako je proces počeo, tako je i zavšen. Presedanima, od toga da čovek 12 godina leži u zatvoru bez presude, do toga da mu se sada omogućava da ne bude prisutan prilikom izricanja te presude. Ništa novo bar što se tiče samog Tribunala i odluka koje je donosio“, kazao je Ljajić za Radio-televiziju Srbije.

Prema njegovoj oceni, ovo je predmet u kojem rad tribunala nije pokazao dobru praksu.

On je kazao da Vlada Srbije nije kriva zbog situacije sa tim slučajem, jer „ovaj problem nije nastao zato što vlada nije saradjivala sa Tribunalom“.

„Ovaj slučaj je nastao greškama Tribunala i oni te greške priznaju. Oni to nikada javno neće reći, ali sa svakim u Hagu kada razgovarate reći će da je ovo predmet gde se oni nisu pokazali kao primer dobre prakse“, kazao je Ljajić i dodao da Srbiju niko ne može da kažnjava jer je ispunila sve svoje obaveze.

Upitan da prokomentariše reakcije hrvatskih političara na odluku Haškog tribunala u slučaju Šešelja, Ljajić je kazao da „ukoliko hrvatski političari imaju bilo kakve optužbe nek se obrate tribunalu“.

„Šta da kažete ako potpredsednik Skupštine učestvuje u manifestaciji gde 5.000 ljudi skandira „Za dom spremni“, šta da kažete ako se lome ćirilične table, a u Beogradu ima više latinice na tablama firmi nego što ima ćirilice“, dodao je on.

Haški tribunal ranije je odlučio da Šešelju izrekne presudu u odsustvu. Raspravno veće Tribunala ostavilo je Šešelju mogućnost da izricanje presude prati preko video veze iz Beograda, a o tome želi li ili ne da prati izricanje presude, trebalo bi da izvesti Tribunal do 22. marta.

Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-1993. godine. Tužilaštvo je, u završnoj reči, tražilo da bude osudjen na 28 godina zatvora, a Šešelj, koji se branio sam, da bude oslobodjen.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar