REM nemoćan protiv rijalitija

Foto: Beta

U Srbiji postoji potreba da se reaguje na neprimerene medijske sadržaje u rijaliti programima, a veliki problem je i to što regulatorno telo nema pravo da izriče finansijske sankcije, kao i to što Savet REM-a ne funkcioniše u punom sastavu, rečeno je danas na okruglom stolu „Regulacija rijaliti programa“.

Na skupu održanom u Beogradu, šef Misije OEBS u Srbiji Petar Burkhard ocenio je danas da u Srbiji postoji izražena potreba da se dobiju odgovore na neprimerene medijske sadržaje.

On je rekao da je kvalitet programa na televiziji često „upitan i nekonzistentan“, kao i da je taj problem naročito izražen u rijaliti programima.

„Najproblematičniji aspekt u ovoj oblasti je emitovanje neprimerenog sadržaja za decu. Komercijalne televizije sa nacionalnim pokrivanjem imaju važnu ulogu u obezbedjivanju medijskog pluralizma. Ovo se ogleda kroz njihovu obavezu da obezbede ponudu kvalitetnih i raznovrsnih sadržaja. Na žalost svedoci smo trenda u kome rijaliti programi zauzimaju veliki deo programske šeme na štetu drugih sadržaja uključujući i termine kada su dostupni deci“, kazao je Burkhard.

Prema njegovim rečima, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je jedno od najvažnijih tela na medijskoj sceni jer ima ulogu u definisanju i poštovanju standarda, a može i da utiče i na kreiranje medijske politike i kulturološke matrice u društvu.

Burkhard je rekao da je potrebno da regulator ima visok stepen odgovornosti i savesnosti da bi ostvario svoju ulogu.

On je kazao da je zabrinjavajuće što je posebnim zakonskim rešenjima finansijska nezavisnost REM-a dovedena u pitanje, kao i to što Savet REM-a radi u nepotpunom sastavu.

Burhard je kazao da je potrebno amandmanima izmeniti zakon i imenovati sve članove REM-a.

Ekspert za medijske politike i regulaciju Tim Sater rekao je da je u Srbiji veliki problem to što regulatorno telo nema pravo da izriče finansijske sankcije rijaliti programima.

„Činjenica da regulatorno telo ne može da izrekne  kaznu ograničava njegove moći“, rekao je Sater na okruglom stolu „Regulacija rijaliti programa“.

Sater je naveo da kada je reč o regulaciji rijaliti programa mora da postoji jasan pravni okvir koji treba da se primenjuje, kao i sankcije.

On je ukazao da se pravila moraju poštovati ako postoje, a ako nisu dobra, da se moraju menjati.

Sater je kazao da regulatorno telo mora da bude nezavisno, kako od države i industrije medija ali i da ima autoritet, odnosno, da bude „percipirano kao nepristrasno“.

On je naveo da bi pružaoci medijskih usluga mogli medjusobno da koordiniraju i da donesu internu klasifikaciju, odnosno, kodeks postupaka, koji bi se odnosio na proceduru garantovanog savetovanja, javnost ugovora koji potpisuju učesnici, pravila za angažovanje maloletnika, da se ograniči izolacija učesnika, provera i odabir učesnika, zabrana učesnika lica čija je reputacija negativna.

Pravni savetnik REM Ljubiša Kuvekalović kazao je da je 2006. godine emitovan prvi „Veliki brat“ u Srbiji i dodao da rijaliti programe koji se prikazuju u Srbiji odlikuje sve što odlikuje takve programe u svetu.

„Ono što im se najčešće zamera je da se učesnici najčešće eksploatišu, čak se prema njima postupa na ponižavajući način. Izraženo je nepristojno ponašanje, verbalno i neverbalno nasilje. Publicitet zadobijaju osobe koje ne zavredjuju takav publicitet, koje su netalentovane, neke i sa lošom prošlošću, čak i sa kriminalnom“, kazao je Kuvekalović.

On je kazao da je upitna i verodostojnost onoga što se prikazuje u takvim programima, odnosno, koliko je sve to spontano.

„Regulatorno telo se od 2009. suočavalo sa tim izazovom. Izricane su mere. Postojale su odredjene prepreke u regulatornom smislu… Donošena su i posebna pravila. Zabranjeno je emitovanje ovih sadržaja uživo i predvidjena su posebna pravila za obeležavanje. To je trajalo do 2014. kada je donet novi Zakon o elektronski medijima, koji je predvideo kategorije neprikladne za maloletnike  –  12, 16 i 18 „, kazao je Kuvekalović.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar