Prvo svoju kuću u red, pa o prijemu novih članica

Foto: Beta

Vodje Evropske unije većinom smatraju da najpre „svoju kuću moraju dovesti u red“, a potom razmotriti dalji proces prijema novih članica, ali sveukupni odgovor za budućnost EU ne može se dati bez ugradjivanja politike proširivanja, ocenio je Ivan Korčok, državni sekretar za evropske poslove Slovačke, predsedavajuće EU.

Korčok je u izlaganju u raspravi o proširivanju u Briselu, koji su organizovali Centar za evropsku politiku i slovačko predsedništvo EU, naglasio da je to presudno za stabilnost Unije i susednih zemalja.

U raspravi je Sajmon Mordju, direktor za proširivanje i susedstvo u Evropskoj komisiji, podvukao da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana „realna i opipljiva“, ali je stavio do znanja i da zemlje tog regiona ne mogu očekivati da pre ispunjenja uslova i pregovora o članstvu dodju do zamašnih strukturnih i kohezionih fondova EU.

Mordju je time uzvratio na ocenu čelnika briselskog ureda nemačkog Instituta za medjunarodna i bezbednosna pitanja Dušana Reljića da gradjani u EU i na Zapadnom Balkanu nemaju jasnu sliku šta se dogadja s procesom približavanja regiona članstvu u Uniji.

Reljić se založio za mnogo delotvorniju podršku EU traženim reformama u državama na putu ka Uniji tako što će im upravo biti brže otvorena vrata znatno većim namenskim sredstvima iz fondova EU, kao i puno otvaranje evropskog tržišta za njihove proizvode i tržišta radne snage u EU.

Stručnjak Berlinskog instituta je to obrazložio činjenicom da je EU kroz program podrške evropskim reformama u zemljama regiona od 2007. do 2014. doznačila pet milijardi evra, a godišnji izveštaji Evropske komisije su pokazali da su rezultati slabi.

Reljić je predočio da je istovremeno došlo do velikog prelivanja sredstava iz država Zapadnog Balkana u EU, jer je trgovinski deficit zemalja tog regiona od 2000. do 2015. godine dostigao 95 milijardi evra.

On je ukazao na zaključak Svetske banke da je konkurentska sposobnost zemalja Zapadnog Balkana daleko ispod zahteva moćnog tržišta EU i da bi bilo potrebno da privredni rast tog regiona bude preko šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje da bi one tek za dve decenije mogle očekivati da se bitnije približe EU.

Ali, kako je naveo, to je nemoguće, imajući u vidu ogromne strukturne razlike i manjkavosti u zemljama Zapadnog Balkan.

Reljić je mišljenja da otud treba promeniti strategiju proširivanja EU i već sad namenskim sredstvima iz strukturnih i kohezionih fondova, koji se otvaraju tek kad neka zemlja postane članica EU, treba osetnije pomoći reforme i restrukturaciju privrede i institucija  kandidata za članstvo.

Jer, po njegovim rečima, te zemlje nisu susedi, već su i geografski i fizički unutar EU, 85 odsto njihove trgovine se odvija sa EU, 90 odsto bankarskog sistema u njima čine banke iz EU, izgradnja savremene transportne i energetske mreže bi povezala region, ali i sve okolne zemlje Unije.

U raspravi je zvaničnik EU Mordju zamoljen da se osvrne na ove stavove Reljića, a rečeno je da i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u najnovijoj analizi upozorava da „direktna inostrana ulaganja u Zapadni Balkan slabo pristižu već niz godina, pa je tako taj region privukao upola manje tih ulaganja u odnosu na srednju i istočnu Evropu i baltičke zemlje“.

Predsednik EBRD Suma Čakrabarti je predočio da je Kina ta koja Zapadni Balkan vidi kao područje svog pristupa u EU i masovno ulaže u tamošnju infrastrukturu, dok su i dalje „ogromni izazovi na Zapadnom Balkanu“, čiji dohodak po stanovniku predstavlja jedva četvrtinu onoga u najbogatijim članicama EU.

Mordju je uzvratio da nikako nije cilj da se najpre zamašnim sredstvima iz strukturnih fondova podstakne ekonomsko i demokratsko preustrojstvo kandidata za članstvo, već da oni najpre preurede svoj demokratski sistem, uvreže pravnu državu i nezavisno pravosudje, suzbiju organizovani kriminal i korupciju, pa će, uz fondove EU, investitori tad imati poverenja i doći će direktne investicije.

Reljić je rekao i da je područje Zapadnog Balkana ključno za bezbednost i stabilnost EU i cele Evrope, da se u Uniji uočavaju bezbednosni problemi recimo oko ilegalnih migranata, ali i da se i u zemljama tog regiona vidi da je upravo izbeglička kriza na Zapadni Balkan došla iz EU.

Tomaš Stražaj, analiticcar Slovačkog centra za spoljnu politiku, primetio je u diskusiji da političke elite u EU, poput onih u Austriji, veoma slabo objašnjavaju sopstvenoj javnosti kakve su prednosti i koristi „stare cclanice“ EU imale od proširivanja.

Direktor u Evropskoj komisiji Mordju se s tim saglasio, istakavši da je proširivanje „starim članicama“ Unije donelo ekonomsku korist i veću bezbednost i njima i celom kontinentu.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar