Strah od izbeglica gura Poljake u naručje opozicione desnice Kačinjskog

Foto: Beta

Strah od izbeglica i popustljivosti Nemačke prema imigrantima, kao i od slabosti Evropske unije u zaštiti granica i unošenju reda u haos stihijskog imigrantskog talasa, gurnuo je Poljake uoči redovnihi parlamentarnih izbora u nedelju 25. oktobra u naručje konzervativne desnice bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog.

Prema poslednjim anketama njegova stranka Pravo i Pravda (PiS) može čvrsto da računa na veliku izbornu pobedu, iako će preuzimanje vlasti zavisiti od trenutno nepredvidljivog uspeha ili neuspeha četiri do pet malih stranka sa oba spektra – levice i desnice.

Prema poslednjoj anketi za Radio ZET, objavljenoj pred izbornu ćutnju noćas u ponoć, oko 30 miliona birača u Poljskoj daju PiS 38,8 odsto glasova, dok najjači rival, vladajuća liberalna Gradjanska platforma (PO) premijerke Eve Kopač može da računa na svega 22 odsto glasova.

Poslednja anketa centra Ipsos, sinoć za poljsku javnu televiziju TVP pokazala je takodje da će konzervativci Kačinjskog osvojiti 38,3 odsto glasova i 213 poslanika u Sejmu od 460 članova, a liberali Eve Kopač 22 odsto glasova i 116 poslanika.

„Ne može to tako da Poljska plaća za greške drugih, na primer Nemačke“, kazao je u petak za Djenjik lodjski bivši premijer Jaroslav Kačinjski, a njegova poruka pala je ovog puta na plodno tlo ne samo medju tradicionalnim biračima opozicione desnice u selima i siromašnijim regionima takozvane Poljske B.

Izborna kampanja vođena je u jeku izbegličke krize i računajući na strah Poljaka od imigranata, konzervativci brane čvrsto nacionalne interese Poljske i pre svega bezbednost građana, dok vladajući liberali osluškuju pažljivo šta će reći EU i prema tome se ravnaju, bilo da su u pitanju odnosi sa Rusijom, privredni interesi zemlje ili energetska stabilnost.

Tradicionalna ruska karta u ovoj predizbornoj kampanji ostala je po strani i konzervativci su se radije bavili podsticanjem straha od izbeglica i imigranata, pretnjama da će ono malo izbeglica koje je vlada pristala da primi doneti u Poljsku šerijatsko pravo, boleštine i parazite i ugroziti ne samo bezbednost već i zdravlje Poljaka.

Gradjanska platforma je za osam godina na vlasti i zbog odlaska dugogodišnjeg poljskog premijera Donalda Tuska na funkciju predsednika Evropskog saveta prošle jeseni, istrošila svu harizmu i elan, što je već najavio poraz njenog kandidata na predsedničkim izborima u maju, dotada omiljenog šefa države Bronjislava Komorovskog. 

Iako je uspela da izbegne krupne javne korupcionaške afere, poljsku vladu i Gradjansku platformu nije je mimoišla serija sitnih, tako da im nisu bili dovoljni ni dug period stabilnosti, prosperitet i uspeh da Poljska jedina u EU u vreme svetske ekonomske krize izbegne recesiju, kao i ubrzano nadoknadjivanje kaskanja za bogatim starim članicama.

Poljaci su uvereni da taj uspeh i prosperitet nije pravedno podeljen, već da njegove blagodeti uživa bogata manjina, dok je većina gurnuta na margine i prinudjena da bolji život, kao što su to učinila tri miliona Poljaka, potraži u inostranstvu.

Na dvocifren broj glasova prema anketama može da računa rok pevač Pavel Kukiz, u maju neuspeli kandidat za predsednika Poljske, koji je podršku birača zadobio bez ikakvog programa, samo na paroli upravo te borbe protiv nepravednog i socijalno neosetljivog establišmenta i vladajuće elite.

Liberali premijerke Eve Kopač pred izbore uzalud ponavljaju stari osvedočeni argument koji im je pomagao da pobedjuju tokom poslednjih osam godina – podsećanje na to kako su izgledale vlade konzervativaca od 2005.  do 2007. godine na čelu sa Jaroslavom Kačinjskim.

„Izbor izmedju PO i PiS je izbor izmedju moderne Poljske koja se razvija i srednjeg veka“, poručila je na kraju kampanje premijerka, a pre toga je kazala da njena ćerka ozbiljno razmišlja o tome da emigrira iz Poljske ako pobede konzervativci i Kačinjski.

Zastrašivanje Poljaka obnavljanjem zadjevica sa susedima, Rusijom i Nemačkom i izvlačenjem raznih istorijskih trauma, slabljenjem medjunarodnog položaja zbog nepredvidljive spoljne politike, izneverenim obećanjima ogromnih ulaganja i preraspodele javnih sredstava u korist siromašnih, jačanjem uloge ionako moćne poljske katoličke crkve i netolerancijom svega što odskače iz nacionalno zatvorene, tradicionalne, katoličke Poljske, ovog puta, medjutim, na Poljake izgleda ne deluje.

Poučen uspehom na izborima za predsednika Poljske, kada je predložio nepoznatog autsajdera, pravnika mladje generacije, sadašnjeg predsednika Andžeja Dudu, Kačinjski je kandidata PiS za premijera imenovao još na početku kampanje – potpredsednicu stranke Beatu Šidlo, šefa uspešne kampanje Dude na predsedničkim izborima u maju.

Kampanja PiS pred ove izbore poprimila je tako umereni lik Beate Šidlo i predsednika Andžeja Dude, iako malo ko od analitičara u Poljskoj veruje da se Jaroslav Kačinjski zaista odrekao premijerskih ambicija i da neće, kao što je učinio 2005. godine sa premijerom Kažimježom Marćinkjevičom i Beatu Šidlo postaviti na vlast  samo na kratak rok, kako bi umirio bojazan Poljaka da će premijer biti on sam – političar koji najviše u Poljskoj i privlači i odbija birače.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar