Personizovana ishrana, šta je to?

Stručnjaci odavno znaju da ishrana koja je dobra za jednu osobu drugim osobama ne pomaže da smanje telesnu težinu. Nova studija otkriva da čak i ako svi jedemo isto jelo u istim količinama, naši organizmi ipak različito troše kalorije, pa posle jela svi imamo različite nivoe šećera u krvi.

Istraživači kažu da će njihovi zaključci pomoći da se otvori put za personalizovanu ishranu. Jednog dana možda ćemo imati dijete na osnovu toga kako naš organizam reaguje na pojedinu hranu, tako da možemo da održimo nivo šećera u krvi na zdravom nivou. Visok nivo šećera u krvi inače je povezan sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, dijabetes, bolesti srca, rak i moždani udar.

„Svako ljudsko biće ima jedinstveni odgovor na hranu i način na koji je organizam troši, pa zato moramo da pogledamo pojedinačne odgovore svakog organizma“, izjavio je dr. Eran Elinav, istraživač na Veizmen institutu u Izraelu.

Istraživanje je došlo do zaključaka koji pomeraju naš dosadašnji pogled na ishranu koji je podrazumevao da jedna količina i jedna vrsta hrane odgovara svima – ka tome da treba imati personalizovani pristup režimu ishrane.

Istraživači su koristili aplikacije na pametnim telefonima za prikupljanje podataka. Stručnjaci smatraju da ćemo jednog dana imati pametne telefone opremljene aplikacijama i informacijama o svom jedinstvenom obrascu ishrane, tako da ćemo moći jednostavno da pitamo naše telefone: „Šta bi sada trebalo da jedem?“

Zašto personalizovana ishrana?

Nivo šećera u krvi kod čoveka raste u zavisnosti od pojedene hrane i reakcije organizma, a to se, kod pojedinih osoba, ogleda u oštrom povećanju nivoa šećera u krvi – predijabetu (to znači da ste na putu ka dijabetesu). Do danas nema preciznih metoda za predviđanje promena nivoa šećera u krvi posle obroka.

Jedan metod koji pokušava da procenjuju uticaj hrane na naš organizam zove se glikemijski indeks, koji rangira hranu u zavisnosti od toga kako ona utiče na nivo šećera u krvi. Ipak, ovaj metod dodeljuje ocenu za jednu hranu, tako da nije praktičan kada jedemo jela sa različitim namirnicama u različitim kombinacijama i količinama.

Razlika u tome kako ljudi reaguju na ono što jedu može se delom objasniti korišćenjem jednostavnih šećere iz hrane nakon što je organizam svari. Mi apsorbujemo ove jednostavne šećere uglavnom u tankom crevu, a istraživači su otkrili da su specifični mikrobi u organizmu „odgovorni“ za to kako nivo šećera u krvi raste nakon obroka.

Detalji

Istraživači su koristili specijalni monitor za neprekidno praćenje nivoa šećera u krvi kod 800 ljudi više od nedelju dana. Tokom tog perioda praćenja, ispitanici su pojeli oko 47.000 obroka. Muškarci i žene bili su različitih težina, a neki od njih su imali predijabet.

Ispitanici su koristili „smartfon“ aplikaciju da bi se videlo kada su spavali, radili i jeli. Istraživači su takođe analizirali uzorke iz stolice, tako da su analizirani mikrobi iz creva i bakterije u stomaku.

Prema rečima dr Eran Segala, jednog od istraživača, biologa na Veizmen institutu, prvo veliko iznenađenje i upečatljiv nalaz – videla se velika varijabilnost u reakciji organizma na hranu kod različitih osoba, čak i na identične obroke.

Kada su jeli hleb, neki ispitanici imali su male promene nivoa šećera u krvi, dok su drugi posle hleba imali visok nivo šećera u krvi. Na primer, jedna gojazna žena sa predijabetom imala je nagli skok nivoa šećera u krvi posle obroka, iako je jela zdravu hranu (paradajz).

Istraživači su zatim koristili dobijene informacije da bi predvideli kako će se nivo šećera menjati kod svake osobe nakon specifičnih obroka. Na kraju su razvili model personalizovane ishrane za 26 osoba. Dalje je bilo potrebno videti da li personalizovanje ishrane poboljšava nivo šećera u krvi.

Način i kvalitet ishrane može da smanji nivo šećera u krvi nakon obroka i menja sastav crevnih bakterija.

Primer

Istraživači su naveli da je jedan učesnik u poslednjoj studiji koristio dva menija za ishranu:

Jedan meni je sadržao musli za doručak, ručak sa sušijem, kukuruz i orahe za večeru, a marcipan za užinu.

Drugi meni se sastojao od jaja i hleba sa kafom za doručak, humusa i pite za ručak, povrća i tofua za večeru, a sladoled je bio užina.

Oba meniji sadržala su otprilike isti broj kalorija, ali je prvi meni podigao nivo šećera u krvi kod te osobe mnogo više nego drugi.

Personalizovana ishrana: perspektiva

Izveštaj će biti potencijalno koristan za ljude jer je nivo šećera u krvi povezan sa mnogim zdravstvenim tegobama, kaže Piter Turnbaug, docent za mikrobiologiju i imunologiju na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.

Studija je finansirana isključivo iz akademskih fondova, tako da nije bilo pritisaka od strane proizvođača hrane. Sada se rezultati razmatraju u diskusijama za licenciranje, sa nadom da će program uskoro biti komercijalno dostupan.

„Stručnjaci odavno znaju da su promene nivoa šećera u krvi različite na pojedinu hranu, različite kod različitih osoba“, izjavio je Piter Turnbaug „Nedostajao je model da se te informacije koriste na način koji bi koristio i svakom čoveku ponaosob.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.