Psiha i kontrola bešike

Prema studijama i istraživanjima sprovedenim u skorije vreme, kognitivna terapija pokazala se kao veoma uspešna kada su u pitanju problemi sa bešikom.

Foto: Geralt/Pixabay.com

Foto: Geralt/Pixabay.com

Istraživanja su pokazala da su um i psiha jako moćna oružja u rešavanju naših brojnih problema biološke prirode. Istraživanja su takođe pokazala da naš um (psiha) može predstavljati nov medijum koji vodi boljoj kontroli bešike i načinu da zaobiđemo neke od neprijatnosti koje izaziva previše aktivna bešika.

Istraživanje
U jednom od takvih istraživanja korišćena je upravo kognitivna terapija, i to na ispitanicima koji su imali problema sa obuzdavanjem nagona za mokrenjem. Krajnji rezultati pokazali su je da je kognitivna terapija veoma efektna u lečenju ovog problema. Takođe se pokazalo i da je veza uma i tela od izuzetnog značaja za žene koje pate od pomenutog poremećaja. Ključ efikasnosti ove terapije, kada su u pitanju žene koje imaju problema sa previše aktivnom bešikom, leži u tome što su žene jako motivisane i odlučne da ponovo povrate potpunu kontrolu nad svojim telom.

U istraživanju je učestvovalo 10 pacijenata starosti 62 godine. Ono što je činilo potencijalne pacijente kvalifikovanim da učestvuju u ovom istraživanju jeste dijagnostikovan poremećaj bešike, ili iznenadni i nezaustavljivi nagon za uriniranjem.

Kako bi se što bolje upoznali sa istraživanjem i njegovim ciljevima, pacijentima je bila detaljnije predstavljena sama ideja kognitivne terapije. Nakon toga im je pušten petnaestominutni audio-snimak, koji je opisivao niz opuštajućih i vizuelnih vežbi koje će ispitanici raditi kod kuće dva puta dnevno u toku dve nedelje. Kognitivna terapija posebno je bila usmerena na promenu razmišljanja same osobe radi boljeg kontrolisanja bešike.

Pacijenti su sami vodili evidenciju o učestalosti ovog nekontrolisanog naleta, pre i za vreme terapije.

Rezultati
Na osnovu dnevnika ispitanih otkriveno je da je kod znatnog broja pacijenata došlo do poboljšanja kad su simptomi u pitanju. Nakon završenog ispitivanja, konačni podaci otkrili su da se prosečni broj incidenata, u toku jedne nedelje, smanjio sa 38 na čak 12.

Jedna od pacijentkinja potvrdila je da je terapija kod nje u potpunosti imala efekta. Naime, pre učestvovanja u ispitivanju, kod nje su se ovi nagoni javljali toliko često da je morala čak i do osam puta u toku dana da odlazi u toalet. Nakon završetka istraživanja, sa ponosom je mogla da potvrdi da je njen poremećaj postao neprimetan.

Ovim istraživanjem je i statistički i klinički dokazano da kognitivna terapija ima neverovatno pozitivno dejstvo na osobe koje pate od poremećaja bešike.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Vesna Damljanović

    Tekst je privukao moju pažnju jer više od decenije imam problem nervozne bešike koji je prerastao u fobičnu neurozu praćenu nizom drugih strahova koji ugrožavaju normalan tok života. Jako me interesuju detalji kognitivne terapije. Imam 32 godine, a vodim život na prvom nivou Maslovljeve piramide. Ambicije su veće, ali je strah taj limitirajući faktor. Srdačno, Vesna.

  • Tatjana Petrović

    Baš bih volela da i ja probam sa tom terapijom. Naime, kod mene je nagon za mokrenjem zaista jak, a najveći problem mi predstavlja moja nepokretnost, tako da moja majka sa kojom živim ima zaista mnogo problema oko mene. Zato Vas molim, ako je ikako moguće, da mi pomognete da sama počnem sa tom metodom. Da li postoje neke knjige ili šta već o pomenutoj kognitivnoj terapiji, jer bi mi mnogo značilo da bar isprobam i time ako je moguće pomognem i sebi i majci. Unapred zahvalna.

Ostavite komentar