Pušačka zavisnost i geni

Prema nekim procenama, svaki treći stanovnik Srbije je pušač. Poznato je da pušenje uzrokuje ozbiljne bolesti, uključujući srčane bolesti i mnoge vrsta raka. Polovina pušača umre od posledica neke bolesti izazvane ovom navikom.
Prestanak pušenja ima velike zdravstvene beneficije. Na primer, ljudi koji prestanu sa pušenjem pre navršene 34. godine dobiju, u proseku, 10 godina života. Ipak, pušenje je zavisnost i teško je prestati, a većina ljudi koja ostavi cigarete, pokušava sa „prestajanjem“ nekoliko puta pre nego što zapravo uspe.
Nova studija je pokušala da sazna da li postoje mogućnosti da se olakša ljudima da prestanu da puše, ako već razumemo zašto neki ljudi puše više od drugih i zašto im je teže da prestanu nego drugi pušači.
Naučnicima je već neko vreme poznato da pojedini geni utiču na to koliko ljudi puše, ali i dalje ima dosta toga što ne znaju. Kako bi više saznali, istraživači su pregledali nekoliko decenija stare informacije o 1.037 ljudi sa Novog Zelanda, koji su od rođenja učestovali u istraživanju o opštem zdravlju. Proučavali su njihove podatke o pušačkim navikama iz perioda kada su imali od 11 do 38 godina, da bi videli da li postoje razlike između ljudi koji imaju “pušačke gene“ i onih koji češće puše i ljudi koji nemaju te gene.
Šta kaže nova studija?
Studija je pokazala da geni nisu imali nikakvog efekta na to što su ljudi počeli da puše. Međutim, u poređenju sa drugim pušačima, ljudi koji imaju pušačke gene, imali su veće šanse da više puše, kao i da će:

  • nastaviti sa pušenjem od dana kada su počeli
  • pušiti svakodnevno
  • pušiti više od 20 cigareta dnevno
  • postati teški pušači
  • postati zavisni od nikotina
  • bezuspešno pokušavati da prestanu

Studija je takođe otkrila da su mladi ljudi podjednako sposobni da prestanu sa pušenjem pre nego što počnu da puše svakodnevno, bez obzira na gene.
Koliko je pouzdano istraživanje?
U pitanju je dugo i detaljno istraživanje sa dobrim metodama koje se bavi pažljivim prikupljanjem podataka od svih uključenih ljudi na svakih osam godina. Međutim, svaka studija kao što je ova tačna je onoliko koliko su tačne informacije koje učesnici pružaju. Malo je verovatno da su svi učesnici imali savršenu memoriju. Istraživači su takođe istakli da je zabrana pušenja na radnom mestu uvedena tokom istraživanja, što je možda promenilo navike pušenje kod ljudi na način koji bi mogao da utiče na rezultate studije.
Šta to znači za nas?
Ne postoji jednostavan način za bilo koga da sazna da li njegovi geni povećavaju verovatnoću da će i sam biti pušač, jer ne postoji jednostavan test. Čak i da postoji, rezultati ove studije ne govore da će ljudi sa tim genima definitivno postati teški pušači, samo da je velika verovatnoća za to. Međutim, istraživači ističu da to što je njihova studija pokazala da prestanak pušenja kada su ljudi još uvek mladi, odnosno pre nego što postanu zavisnici od nikotina – predstavlja efikasan način da ljudi ne postanu zavisnici, bez obzira na to da li imaju pušačke gene ili ne.
Kao i kod svake bolesti zavisnosti, „najlakše je ne početi“ ili što pre prestati. Kasnije dugogodišnje navike pušača mogu se promeniti, ali se mnogi teško odvikavaju od pušenja. Da je moguće odvikavanje od „strastvenog pušenja“ – pokazali su, nažalost, mnogi slučajevi kada su dugogodišnji pušači „odjednom“ oboleli od neke bolesti grla ili pluća, ili su imali „manji“ moždani ili srčani udar, pa ih je „viša sila“ naterala na prestanak pušenja.
Ako želite pomoć u zaustavljanju pušenja, ordinacija vašeg lekara opšte prakse je dobro mesto za početak.

Pogledajte komentare (4)

4 komentara

  • Veca -

    Meni niko ne puši u pordici, kakvi geni, nego pušim da se smirim, hoću da puknem od nervoze. Pušim mnogo, jedem ih. Kutija mi ode na dan, mnogo su i skupe ovde, ali ne vredi, otišli živci.

  • Veca Matić

    Kad vidim da ovako dimi, pojela bih je. Volim da pušim mnogo. Pušim laki strajk, kutiju na dan, retko načnem drugu. Imam 22 god, a pušim od 16. Pušim svuda, na poslu, u kolima, kad izađem. Najteže je na poslu pošto moram napolje, zabranjeno unutra. Bez cigareta sam veoma nervozna. Smiruju mi živce, opuste. Pušenje mi svuda prija – na moru, posle jela, uz piće. Čak i posle aerobika, čim stignem kući, ja zapalim. Ma, purnjam kao lokomotiva, plašim se da ostanem bez cigareta, zato uvek imam u rezervi. Cigareta je deo mene.

  • Vesna -

    Ja izdimim oko pola kutije na dan. U Srbiji sam pušila kutiju, ovde smanjila zbog skupoće. Pušim laki strajk od 16, sada su mi 23. Zavisna sam dosta, nema šanse da ostavim. Leče mi nervozu, muku, onda pripalim par dimova lakija i sve ok. Samo, ovde se mučim, rado bih slistila kutiju na dan, ali su preskupe.

  • Lazar Dugalić

    Sve je to OK, međutim, ja sam pušio više od 40 cigareta dnevno, onda pre dva meseca krenuo da zavijam duvan. U podsvesti sam imao želju da ostavim duvan, ali u stvarnosti nisam ni pomišljao da je to moguće. Sve dok nisam pročitao bestseler knjigu Alena Carra „Lak način da ostavite pušenje“ i uspeo. Danas mi je 14 dana i nemam nikakvu krizu, ni fizičku ni psihičku. Knjiga mi je promenila svest i stanje duha. Preporučujem je svakome.

Ostavite komentar