Rezistencija na antibiotike – posledice

Pacijenti će se suočiti sa povećanim rizikom od umiranja nakon rutinskih operacija u narednih 20 godina, ukoliko se ne preduzme globalna akcija u borbi protiv rastuće antibiotske rezistencije.
Antibiotici se široko koriste u medicini u poslednjih 70 godina za lečenje bakterijskih infekcija. U poslednjih nekoliko godina, postalo je očigledno da je široko rasprostranjena upotreba antibiotika dovela do antibiotske rezistencije i izgleda da će neke trenutno veoma delotvorne vrste antibiotika postati vrlo brzo neupotrebljive. Na primer, penicilin više nije efikasan za stafilokokne infekcije rana, dok je sintetički antibiotik, ciprofloksacin, sada nemoćan protiv gonoreje. I delotvornost mnogih drugih antibiotika dovedena je u pitanje.
Nedovoljno otkrića
Profesor Dam Seli Dejvis ističe "nedostatak otkrića" sa svega nekoliko novih antibiotika u proizvodnji. To znači da je, dok se nove zarazne bolesti otkrivaju svake godine, veoma malo novih antibiotika razvijeno u poslednje dve decenije.
Stručnjaci kažu da farmaceutska industrija nije više usmerena ka proizvodnji novih antibiotika, tako da će lekari sada možda morati da se oslone na "rezervne" antibiotike koji ne mogu biti toliko efikasni ili mogu da imaju više neželjenih efekata.
Dejvis poziva na razvoj novih lekova, dok preostale zalihe antibiotika treba čuvati upotrebom boljih higijenskih metoda kako bi se smanjile infekcije, manjim prepisivanjem antibiotika i prepisivanjem samo kada su neophodni.
Rizici infekcija
„Antimikrobna rezistencija predstavlja katastrofalnu pretnju. Ako ne delujemo sada, svaki pacijent će, u roku od 20 godina, biti izložen većem riziku od smrti zbog rutinskih operacija usled običnih infekcija koje antibiotici ne mogu izlečiti. Rutinske operacije, kao što je zamena kuka ili transplantacije organa, mogu postati smrtonosne zbog rizika od infekcija. To je razlog zašto vlade i organizacije širom sveta, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju i grupu zemalja G8, treba da uzmu ovu stvar ozbiljno,“ kaže Dejvis.
Akcioni plan
Ministarstvo zdravlja Velike Britanije kaže da će uskoro objaviti strategiju koja će se suočiti sa ovim izazovom. Petogodišnji plan će promovisati:

  • Odgovorno korišćenje antibiotika – obezbeđujući zdravstvene radnike boljim veštinama, znanjem i obukom o prepisivanju antibiotika na odgovarajući način. Deo ovoga će uključiti razmatranje i ažuriranje programa za studenate medicine.
  • Pojačan nadzor – poboljšanje snimanja podataka o broju propisanih antibiotika i trendovima antibiotske rezistencije. Ove informacije mogu koristiti lekari kako bi promenili obrasce prepisivanja. Tako će se smanjiti nivo otpora i obezbediti to da pacijenti pravilno reaguju na terapije.
  • Podsticanje razvoja novih dijagnoza i antibiotika, na primer, nastavkom podržavanja Inicijative inovativnih lekova i drugih inicijativa koje podstiču naučna istraživanja.

Troškovi proizvodnje
Derek Batler, predsednik MRSA akcije Velike Britanije, smatra da su sve veći troškovi proizvodnje odgovorni za nedostatak novih antibiotika na tržištu.
„Kada uzmete u obzir da je potrebno između pet stotina miliona i hiljadu miliona funti da se razvije jedan antimikrob, koji verovatno ima rok trajanja od 10 godina pre nego što bakterije izgrade dovoljno otpora, pa ovaj lek postane praktično beskoristan – jasno je da farmaceutske kompanije nemaju vraćanje investicija za ovakve vrste lekova,“ kaže on.
Kao jedno od mogućih rešenja on navodi produženje dozvola farmaceutskim kompanijama za proizvodnju lekova kako bi mogle da zarade novac, što će im priuštiti priliku da investiraju u proizvodnju novih antibiotika. „Bitna stvar je da vlade i farmaceutske kompanije širom sveta rade na tome zajedno,“ dodaje on.

Ostavite komentar

Ostavite komentar