Bez isticanja sopstvenih nesavršenosti

Jednom kada ljudi počnu da se opuštaju u vezi, kada počnu da se navikavaju na ideju da su voljeni i da će ta veza, izgleda, potrajati, neretko se dešava da s tim opuštanjem preteraju. Tipičan primer je isticanje sopstvenih nesavršenosti.
Ovome su naročito sklone žene. Kad im se skrene pažnja na to da to baš i nije pametan postupak, odgovor je najčešće: "Pa, ako me voli, neće mu smetati." Možda i neće, ali to ne znači da je neophodno skrenuti mu pažnju na neke manje lepe detalje (da se razumemo, ovde govorimo o detaljima, a ne o, recimo, tome da mafijašu dugujete veliku sumu novca pa bi mogao da ubije i vas i vašeg novog dragog).
U vreme kada ste počeli da se zabavljate sa svojim dragim, ne bi vam palo na pamet da mu skrenete pažnju na to da vam je pukao plik i da imate ružnu ranu na ne mnogo upadljivom mestu, zar ne? Ni posle sedam meseci niste baš obavezne da mu skrenete pažnju na to, osim ako bi u neznanju mogao dodatno da vas povredi.
U čemu je problem s isticanjem sopstvenih nesavršenosti? U tome što se redovno pomisli da je to samo vrh ledenog brega, da tim isticanjem jedne nesavršenosti pokušavate da skrenete pažnju s nečega još goreg. Recimo, kukate svom dragom kako mesecima pokušavate da oslabite pet kilograma. Ako on ne misli da vam je tih pet kilograma višak, pomisliće da ste opsednuti sobom, ili da nemate nikakvu snagu volje, ili da ste tip osobe koji je sklon stalnom kukanju, s povodom i bez njega – verujte, zaista malo ko želi da bude s takvom osobom. Ili… Pa, da je nešto u vezi s vama stvarno loše. Pet kilograma viška, osim ako vam je posao takav da ih ne smete imati, zaista nisu nešto zbog čega treba kukati (na stranu to što kukanje u principu ne pomaže).
Dakle, drage naše dame, nasmešite se i ne ističite ono što mislite da nije baš savršeno na vama! Ovo ne znači da stalno morate da se krijete pod tonom šminke, samo da svom dragom ne skrećete pažnju na, budimo iskreni, sitnice koje sam najverovatnije ne bi ni primetio.

Ostavite komentar

Ostavite komentar