Šta očekujete od partnera?


Ma koliko vam veza bila lepa, ma koliko voleli partnera ili partnerku, pre ili kasnije imaćete bar neki sukob. Pre ili kasnije, shvatićete da vaš partner ili partnerka nisu onakvi kakvi ste vi očekivali da budu – nije baš svaka njihova reakcija i postupak onakva kakvu vi priželjkujete. Tada, naravno, dolazi osećanje manjeg ili većeg razočarenja. Sad, kako reagujete na to razočarenje? Neko će mirno prihvatiti da partner ili partnerka nije savršeno nebesko biće; neko će ćutati i u sebi optuživati partnera ili partnerku da bi ih na kraju ostavio/ostavila, a neko će se i svađati. Malo ko će preispitati svoja očekivanja i upitati se zašto su ona baš takva.
Primer: niste baš u najboljim odnosima s partnerovom majkom, ona vam često prigovara zbog ovoga ili onoga. Vi smatrate da ne treba ništa da joj kažete, jer je to ipak majka vašeg partnera, nego se požalite partneru – a on slegne ramenima i kaže vam: "Takva je ona." Šta vi činite? Da li se ljutite na partnera što nije razgovarao s majkom i rekao joj da prestane da vam prigovara? Možda problem rešavate same, direktno s njegovom majkom, tako što joj učtivo kažete da vi stvari radite na svoj način, da je vaš partner zadovoljan vašim načinom i zamolite je da se ne meša?
Svi mi nešto očekujemo od svojih partnera/partnerki. Međutim, kada razmišljamo o tome šta sve želimo od njih, retko razmislimo i o tome šta smo mi sami spremni da uradimo i damo. Recimo, da je problem bio obrnut, da je vaš partner imao problem s vašom majkom, da li biste vi zarežale na majku – ili, znajući dobro kakva je i znajući da je osobu njenih godina teško promeniti, rekli svom partneru: "Ona je takva", i prepustili mu da se sam snađe? Možda biste se čak naljutili na partnera što se usudio da nešto loše kaže o vašoj majci?
Pored toga, kad naš partner/partnerka ne urade ono što očekujemo od njih, retko ko se zapita "A zašto ja nisam u stanju da izađem na kraj s tim problemom, zašto za to tražim pomoć?". Naravno da ćete, ako ste žensko, zamoliti partnera da vam pomogne da pomerite težak komad nameštaja, ali česta je situacija da ljudi od partnera/partnerke zahtevaju pomoć oko nečega što bi zaista sami mogli da reše. Lakše je problem, poput vrućeg krompira, uvaliti nekom drugom, nego se sam izboriti s njim. Česta je želja, naročito žena, da im se partner stoprocentno posveti i u svemu vodi računa o njima – ali to niti je ostvarljivo, niti je zaista zdravo (postajete zavisni) a, u suštini, nije čak ni prijatno.
Ono oko čega se treba "izboriti" s partnerom, ako se za tim uopšte ukaže potreba, jeste zaštita ličnih stavova. A što se očekivanja od partnera tiče, pa, trudite se da budete što samostalniji i činite ono što možete za njega/nju, pa će vam takvo ponašanje biti uzvraćeno, kako u malom broju zahteva tako i u činjenju stvari za vas.

Ostavite komentar

Ostavite komentar