Svađa nije takmičenje

Neki se trude da izbegnu svađu po svaku cenu, neki kao da ništa ne vole više nego da se žestoko posvađaju, a postoje i sve varijante između. Svađa, sama po sebi, nije nikakva tragedija, svako se nekad zbog nečeg posvađa; ipak, dobro bi bilo zadržati na umu da svađa, ma koliko vi želeli da isterate svoje, nije takmičenje, i da tu nema pobednika ni gubitnika.
Ima ljudi koji su takmičarski nastrojeni u svemu. Ima i onih koji nisu takvi, ali kad dođe do sukoba, to vide kao neku vrstu takmičenja. Glavno je pobediti, dokazati da ste u pravu, glavno je da bude onako kako vi hoćete. E pa, nije. Glavno je rešiti sukob, u idealnom slučaju tako da obe strane budu zadovoljne, a ako to nije moguće, onda tako da oboje budu što je moguće manje povređeni, uskraćeni, nezadovoljni.
Do svađe nekad dolazi zbog običnog nesporazuma, nekad zbog nesuglasica, zbog toga što je neko nekog na neki način povredio (bilo time što je nešto uradio, bilo time što je nešto propustio da uradi), zbog sukoba interesa… Koji god da je uzrok, kao što smo rekli, nije stvar u tome da iz sukoba izađete kao "pobednik", već da se sukob reši.
Šta se dešava kad ljudi svađu tretiraju kao takmičenje? Uzgred, ne rade to samo tinejdžeri, mnogo je odraslih koji sukob vide kao takmičenje i glavno im je da pobede. Ono što se tada dešava jeste da ne slušaju stvarno jedni druge, osim kako bi čuli neki detalj kojim bi potkrepili svoju stranu, ne pokušavaju da zaista sagledaju problem niti ih zanima kako druga strana vidi stvar, koliko je druga strana povređena. Rezultat bude taj da su obe strane na gubitku; čak i ako jedno istera svoje, ništa nije zaista rešeno, i odnos koji je postojao je narušen.
Ne kažemo da se treba do besmisla povlačiti i puštati druge da bude po njihovom. Baš kao što ne treba isterivati svoje po svaku cenu, ne treba puštati ni druge da to rade. U principu, najisplativije je da sukob ne posmatrate kao takmičenje, već kao problem koji oboje imate, i onda tražiti rešenje za taj problem. Ako je problem ikako moguće rešiti, postaje znatno manje bitno i ko je tu kriv (naravno, ne treba nikome dopustiti da vas stalno iznova povređuje) i ko je "pobednik", jer, u suštini, jednom kada se nađe rešenje, obe strane su na dobitku.
A takmičarski duh sačuvajte za takmičenja iz matematike, geografije, fizike, hemije, za basket, fudbal, rukomet, gimnastiku… Uz, naravno, uživanje što učestvujete u takvim stvarima.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Treniranje živaca i moždanih vijuga, kad su prioritet govorne akrobacije i prevazilaženje sebe i drugoga u „moja je zadnja“, sitne besmislice, svojevrsno su takmičenje u izdržljivosti napetog trenutka, koliko traje, i ne vidim šta se „običnim“ riječima uopšte rješava. Sem što ponekad sine nešto, upali se sijalica, možda i neka nova ideja, i skrene nas u nastojanju da nekoga dobro poklopimo i ništa više. A onda odemo da problem sami riješimo ili smo odjednom ostali i bez njega. Pogubili se pa se opet (s)našli.

Ostavite komentar