Zašto pobeći sa časa? (1)

Neki bi na pitanje iz naslova odmah rekli: „A zašto ne pobeći sa časa?“ Šta biste, uopšte, radili na času? Čak i da znate da neće biti kontrolnog ili ispitivanja, opet, ni predavanje nije baš nešto zanimljivo. Ako je nastavnik popustljiv, možete, umesto da slušate predavanje, da čitate neku knjigu, možda čak i da grickate nešto. Ukoliko ste u poslednjoj klupi i zaklonjeni od pogleda, moguće je i šminkanje, lakiranje noktiju, u skoro bilo kojoj klupi moguć je razgovor sa drugom ili drugaricom iz klupe (bar dok vas nastavnik ne izbaci), ali sve te lepe i zanimljive stvari možete da radite i van časa. Plus, napolju je lepo vreme, možda je negde u okolini i onaj slatki dečko ili simpatična devojka iz suprotne smene, možete otići i do najbližeg kafića i uz kafu ili kapućino nadugačko prepričavati sve tračeve… Ko još želi da sedi na času?

Šalu na stranu, ipak ima razloga za „robijanje na času“. Time izbegavate problem zvan „neopravdani“ (preveliki broj neopravdanih časova može vam smanjiti prosek ili čak dovesti do toga da vas izbace iz škole), plus ćete, ako saslušate predavanje, nešto i naučiti – to nešto ćete svakako morati da naučite, makar zbog ocene, a manje se vremena potroši na učenje ako čujete predavanje na času i posle to ponovite kod kuće, nego ako sve učite sami, iz knjige i nečijih beležaka. Naravno, neke stvari koje čujete u školi kasnije će vam zaista biti potrebne u životu, što zbog posla kojim ćete se baviti, što zato da ne budete jedini u društvu ko nikad nije čuo za Mocarta.

Ipak, uz svu korist koju možete imati od redovnog praćenja nastave, nekad je zaista teško ostati na času. Nije baš da će se sve zemaljske i paklene i nebeske sile udružiti da vas spreče da se pojavite na času, ali evo iz kojih razloga će većina (u koju, nažalost, ne spadaju vaši profesori ni roditelji) smatrati da je sasvim u redu da elegantno odsustvuje sa nastave.

Ostavite komentar

Ostavite komentar