Pažljivo s pričom na poslu

Na posao, u teoriji, dolazite da biste radile ono za šta vas plaćaju, ali u praksi se na poslu ne priča samo o poslu već, neretko, i o privatnim stvarima. Kad se o privatnom radi, treba biti i te kako oprezan šta ćete reći na poslu, kako kasnije ne biste zbog toga imale probleme.
Podrazumeva se da bi takva vrsta razgovora trebalo da bude ograničena na pauzu – u međuvremenu bi trebalo obavljati posao. Sad, ima onih koji na poslu nisu skloni mnogo da pričaju o privatnom, ili o privatnom ne pričaju uopšte, ali ima i dama koje su sklone da kažu nešto više, da se malo zbliže s ljudima s kojima provode barem osam sati dnevno, da znaju s kim su i da ostali znaju ponešto o njima. I to je u redu, ali ne treba zaboraviti da bi glavni utisak koji kolege imaju o vama trebalo ipak da bude vezan za vaš radni učinak, za to da ste sposobne, jer u suprotnom stičete reputaciju koja vam baš i ne služi kao poslovna preporuka. A to znači da je dobro biti suzdržan s privatnim pričama, naročito onim koje ostavljaju trajan utisak, i to posebno ako vam je položaj takav da nemate prostora da uradite nešto upečatljivo na poslu.
Na šta konkretno mislimo? Na to da je dobra ideja, kada kolege i šefovi pomisle na vas, da im prva asocijacija bude da ste vredan, kompetentan, sposoban saradnik, a ne "ona što joj pudlica ima proliv", "ona što večito kuka", "sirotica s mužem alkoholičarom" ili već nešto te vrste. Mada je prirodno da poželite da se kolegama, naročito ako su fini ljudi, požalite na neku svoju muku, nemojte zaboraviti da je to ipak firma, a ne druženje s prijateljima, i da je danas poslovna reputacija veoma bitna ukoliko želite da napredujete u karijeri.
Zato, oprezno s privatnom pričom na poslu, a ako ste skloni tome da pričate stvari koje je malo teže izbaciti iz glave (poput neprivlačnog rezultata stomačnih problema kućnog ljubimca), bilo bi poželjno da je vaš radni učinak impresivniji od takvih priča.

Ostavite komentar

Ostavite komentar