Vladi Srbije očekuju učešće dvadesetak poznatih svetskih kompanija u nadmetanju na izboru koncesionara za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ za period od 25 godina.
Kako je novinarima u Vladi Srbije rekao pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić sve u svetu poznate kompanije će biti zainteresovane za ovaj posao.
„Reč je o dvadesetak svetski poznatih igrača, kada je ovaj posao u pitanju“, rekao je Ilić.
On je dodao da se vlada opredelila za koncesiju pošto su postojeći kapaciteti aerodroma skoro dostigli svoj maksimum.
„Kako smo i najavili aerodromi su dobar posao i svi ozbiljni operateri su uvek zainteresovani za svaki oblik javno-privatnog partnerstva ili koncesije, verujemo da će tako biti i kada je Aerodrom Nikola Tesla u pitanju.
Radi se o globalnim igračima zainteresovanim za aerodrome širom sveta… ko će se sve javiti ili ko je zainteresovan u ovom trenutku ne znamo“, rekao je Ilić Tanjugu.
On je podsetio da su neke od poznatijih kompanija u toj oblasti u Evropi: AENA iz Španija, Ferovial – Španija, Aeroports de Paris i VINCI – Francuska, TAV – Turska, Fraport i AVIALLIANCE (hoc htief) – Nemačka Sc hiphol – Holandija.
Ilić je dodao da širom sveta ima i drugih poznatih kompanija iz Severne Amerike, Kine, Afrike…
Koncesionar će, prema njegovim rečima, morati da uloži nekoliko stotina miliona evra u razvoj aerodroma.
Prema procenama konsultanata, postojeći kapaciteti aerodroma su od pet do sedam miliona putnika godišnje, a u narednih 25 godina beogradski aerodroma bi uz investicije mogao da ima najmanje 17 miliona putnika, rekao je on.
Beogradski aerodrom je u 2016. imao 4,92 miliona putnika, a Ilić podseća da je u toku rekonstrukcija Terminala 1 koji će obezbediti kapacitete za dodatnih dva miliona putnika.
On je istakao da su „aerodromi dobar posao“ i da vlada ne bi ni pokušala da pronađe koncesionara da nema zainteresovanih.
Ilić je rekao da je poziv za izbor koncesionara upućen domaćim i stranim kompanijama.
„Vlada se opredelila za koncesiju pošto je obim saobraćaja dostigao dobar nivo za svega nekoliko godina – putnika, robe i aviooperacija i za par godina nećemo moći sve to da ispratimo. Aerodrom je došao do kraja svojih kapaciteta“, naveo je Ilić.
Pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj je odgovarajući na pitanja novinara rekao da je beogradski aerodrom profitabilan i sposoban da se održava na postojećem nivou.
„Eventualne manje korekcije su sada moguće, ali to nije ni blizu potrebnim sredstvima za budući razvoj. Očekujem ulaganje od nekoliko stotina miliona evra“, kazao je Ilić.
On je dodao da će biti potrebna alternativna pista, razvoj teminalnih kapaciteta za prihvat i otpremu putnika i robe. Prema njegovim rečima, aerodrom ne može sada iz sopstvenih prihoda da finansira tako velike investicije. Ilić kaže da su ukupni godišnji prihodi aerodroma oko 80 miliona evra.
Prema uslovima koncesije u nadmetanju neće moći da ucestvuju kompanije koje već upravljaju aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda.
Ilić je rekao da je to ograničenje predviđeno zato što se u tom krugu nalaze aerodromi koji, prema proceni naših konsultanata, mogu da konkursišu beogradskom aerodromu.
Javni poziv, koji je objavljen na sajtu beogradskog aerodroma, predviđa da će preciznije obaveze budućeg koncesionara biti finansiranje, razvoj u formi izgradnje i rekonstrukcije, održavanje i upravljanje (menadžment) celokupne infrastrukture Aerodroma „Nikola Tesla“ i obavljanje formalne uloge operatera aerodroma.
Pobednik koncesije biće dužan da registruje pravno lice na teritoriji Srbije na kojeg će, po dobijanju koncesije, preći pravo korišćenja sve nepokretne imovine Aerodroma „Nikola Tesla“ koje ce se po isteku koncesije vratiti na Republiku Srbiju.
Predviđa se da se koncesija odvija u dve faze.
U prvoj fazi dostaviće se neobavezujuće ponude dok će se u drugoj fazi dostaviti obavezujuće ponude.
Svi zainteresovani za koncesiju imaće 15 dana da predaju zahtev za ucestvovanje u prvoj fazi, a vreme teče od 10. februara.
Takođe, imaju 60 dana ukupno da predaju svoje neobavezujuće ponude u sklopu Faze 1. Svako ko je zainteresovan da otkupi tendersku dokumentaciju to će moci da uradi za 1.000 evra.
Kompanije ili konzorcijumi zainteresovani za koncesiju moraće da ispune i uslov da poseduju više od 500 miliona evra kapitala.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.