Stresomanija (1)

Od najobičnije prehlade do najtežih oboljenja – ne postoji bolest ili stanje u današnjem modernom svetu koji nisu povezani, pojačani ili isprovocirani stresom. Iako je određena količina neophodne napetosti, tj. stresa, korisna, jer pomaže u ostvarivanju ciljeva i rešavanja najtežih problema, hronični stres može da iscrpi organizam do stanja koje u izvesnim slučajevima podrazumeva i fizičke promene na organskim sistemima, a naš organizam je svakodnevno izložen stresu.
Svejedno je pri tom o kojoj je vrsti stresa reč: fizički stres, hemijski stres (zagađena okolina, kofein, alkohol), mentalni (velika odgovornost, dugo radno vreme, perfekcionizam, brige), emocionalni (ljutnja, strah, frustracija), traumatski (ozlede, infekcije, operacije), psihički (problemi u ljubavi i porodici, finansijske poteškoće, pritisak na poslu, pitanje životnih ciljeva). Stres je zapravo način naše reakcije na ono što nas napada. Agresivni činioci proizlaze iz najrazličitijih oblasti života. Kako da relacije u kojima živimo postanu izvor radosti, a ne izvor stresnih i konfliktnih situacija?
Porodica može da bude prijatno sklonište. Razvijajući sklad u svojoj porodici, psihološki jačamo svakog njenog člana. Zbog toga je važno održavati što bolji i što kvalitetniji porodični život. Neka vaš dom postane privlačno mesto, oaza duše i zaklon. Svaki dan koji provedete sa svojom porodicom u kraćem ili dužem vremenskom periodu prava je investicija za budućnost. Zbog toga je važno imati dobru komunikaciju sa svim članovima i ne postavljati prevelike ciljeve. Ciljevi treba da bidu realni, da se mogu ispuniti normalnim trudom i radom, a ne toliko visoki da vremenom postanu potpuno neostvarljivi. Prilagodimo se potrebama svakog životnog doba. Uspešan porodični život zahteva kompromise koji se stalno moraju negovati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

napetoststrestenzijaposao
Komentari (0)
Dodaj komentar