Kada se priča o mobingu, najčešće se misli na mobing na radnom mestu, ali ova ružna pojava može se desiti bilo kome i bilo gde. Između ostalog, mobing se može desiti i đacima u školi, pa bi vam moglo biti korisno da saznate nešto više o tome.
Mobing je sistematsko maltretiranje usmereno protiv jedne osobe. Najčešće se radi o osobi koja se po nečemu izdvaja – u školi to može biti nov učenik ili učenica, neko drugačije vere ili rase, neko ko se oblači drugačije od većine, ponaša drugačije od većine, slabiji je đak, ili se pak ističe svojim uspehom. Bilo kakva razlika može biti razlog za mobing, a nekad ta razlika može postojati i samo u glavi mobera – osobe koja vrši mobing.
U firmama, jedan od tipičnih primera mobinga bio bi da neku ženu (žene su češće žrtve mobinga nego muškarci) šef tera ne samo da obavi svoj posao nego i da njemu kuva kafu (a nije kafe-kuvarica), obavlja za njega razne privatne poslove i plus je pred svima vređa, omalovažava i ponižava. Mober može biti jedna osoba, ali to može biti i više njih – tu jednu ženu mogli bi da maltretiraju i šef i drugi zaposleni iz firme.
Ekvivalent toga u školi mogla bi da bude situacija da nekog profesor „uzme na zub“ – stalno baš njega ili nju ispituje, i to onda kad zna da su taj učenik ili učenica nespremni (a nema razloga da baš nju/njega svaki čas propituje), pred svima tog đaka vređa, naziva ga/je različitim pogrdnim imenima, ismeva ga/je, nalazi izgovore da mu/joj da lošu ocenu…
U mobingu obično nema fizičkog napada, ali psihičkog maltretiranja ima dosta. Kao i u primeru s firmom, i u mobingu u školi ne mora da učestvuje samo jedan nastavnik, za njegovim ponašanjem može da se povede i celo odeljenje pa da svi zajedno vređaju i maltretiraju nesrećnu žrtvu. Da ne bude zabune: nije mobing ako vas nastavnik dva-tri puta zaredom prozove, ni ako vas drugovi povremeno ismevaju, mobing je ako intenzivno psihičko maltretiranje traje bez prestanka bar dva-tri meseca ili i duže.
Sutra pročitajte o tome kako da se s mobingom izborite.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da li roditelj đaka koji pokušava da omalovaži učiteljicu time što joj se meša u stručnost vrši mobing nad istom
Poštovani obraćam Vam se za savjet za djete koje pohađa 6 razred oš. Htjela bi da prebacim djete u drugo odjeljenje zbog mobinga koje trpi od razdrednog starješine, kao i od direktora škole koji je suprug razredne. Smatram da djete nije ocjenjeno u skladu sa znanjem, te je više po kazneno-popravnom negativno ocjenjen. Ista razredna je kod drugih nastavnika utjecala na obaranje djeteta, na što neki nisu htjeli da podlegnu, i u strahu od istih oboje me zamolili da ne govorim njihova imena. Djete je do zadnjeg dana držano u neznanju da li je prošao tj. do dana podjele svjedočanstva. Niko u školi ne želi da se dovodi u neugodnu situaciju zbog toga što je ista razredna supruga direktora. Djete je ocjenjeno negativno iz lektire a ta ocjena mu je bila odlučujuća za prolaz. objašnjenja je to da on navodno nije pisao tu lektiru, a ista lektira je ocjenjena sa 4 i sa 3 ocjenom a prepisana je od mog djeteta. Ja ko roditelj sam pregledala njegov sastav i normalno je da mu pomognem. dok ostali roditelji su javno na roditeljskom priznavali istoj razrednoj da pišu i čitaju djeci. U razgovoru sa direktorom škole nisam naišla na razumjevanje nego na same optužbe i uvrede, što po djete što ko mene kao roditelja, kao i na povisivanje tona i neprofesionalnog ponašanja istog. Nazavo me roditeljem koji ne vaspitava djete, da ne sarađujem sa školom što nije istina o tome mogu da posvjedoče svi u školi. Redovno sam dolazila na roditeljsi i na informacije dijete vodim psihologu u Derventu. Dijete ima zdravstveni problem intolerancije zadržavanja stolice zbog čega mora u bolnicu u julu mjesecu ove godine zbog daljnjeg liječenja. U školu ide redovno bez većih izostanaka tj gotovo da ih nema. Isti direktor je dijete zvao na razgovor u kabinet zbog razbijenog prozora i vršio pritisak da prizna da je on to uradio i kako ga je kamera snimila i da prizna. Škola nema video nadzor, a ja ko roditelj nisam bila pozvana niti sam obavještena od strane škole, vec su mi to djeca kazala.Direktor je kazao da škola nije kazneno popravna institucija i da se pozabavim djetetom kod kuće.Na moj upit gdje da se obratim za prebacivanje djeteta kazao je da napišem zahtjev ali ne u školi na koljenu nego da odem kući, što takođe smatram jako neprofesionalno.Na šta sam mu odgovorila da sam mislila da onu u školi imaju neki formular za ispuniti. U prvim razgovorima sa razrednom kazala mi je da je moje djete hiperaktivno i da ne može da dokuči šta ali da mu nešto fali, i da je ona njega pikirala kad je bio treći razred. Opisuje ga kao bezobraznog, drskog i buntovnog, a direktor je kazao da moje djete je ekspert u smišljanju scenarija za obmanjivanje. Da se razumijemo ja samo smatram da moje djete zna za pozitivnu ocjenu i da nije nepismeno. Sa školom sam surađivala maksimalno što se iskreno nadam da će neki iz škole moći da potvrde bez straha za svoj posao da ga izgube zbog dotičnih . I znam takođe da nisam jedina koja ima problem sa supružnicima škole.
u oš,,kozarac“ direktor je iskompleksirani čovjek,koji vrši mobing na svakom radniku koji misli drugačije,od njega.Kupio je privatni fakultet,inače je zemljoradnik,uzgajivač voćaka.Ne znam dokle će to trajati da takvi ljudi budu direktori kulturnih ustanova?
Moje dete ima problem sa tim od strane razrednog starešine, koja je manipulant i vrlo vešto utiče na većinu dece u razredu da šikaniraju druge profesore (savetuje ih da podnose prijave protiv određenih nastavnika) ili pojedine đake. Nakon što je moje dete odbilo da se uključi u takve aktivnosti, uticala je na ceo razred da počne sa mobingom mog deteta, počev od ignorisanja, preko generisanja izmišljenih problematičnih situacija za koje grupa istih đaka okrivljuje moje dete, pa do otvorenih pretnji deci koja se druže sa njim, da će i oni biti „kažnjeni“ ako nastave sa druženjem. Prosto ne znam šta da radim, jer sve na šta se ukaže nastavnik opovrgava i sve ovo je vrlo perfidno smišljeno i teško je dokazati.
Možete doći u Topolu pa da vidite šta je mobing. Moberi su sa sigurnoscu „ljudi“ koji pate od poremećaja ličnosti. Ali, pitam se do kada će dobri da se povlače i da savijaju glave pred takvim spodobama. Sigurno je da su to teški kriminalci i treba ih otvoreno raskrinkati za kriminalne radnje zbog kojih vas mobiraju. Podignimo glave, čuvajmo svoje dostojanstvo i nedajmo se GORIMA od sebe.
Zaboravili smo da smo nekad bili đaci i da je učenje u našim školama često mučenje, mobing naravno. Sjetimo se samo kada ide učenik na odmor (raspust), koliko dobije zadataka, lektire. Gdje to ima? Zar je to odmor? I tako godinama.
Postoji li mogućnost da opet dođete u Čačak, jer mnogi nisu znali da postojite i želeli bi da Vas čuju. Kako doći do Vašeg broja telefona ili obratiti Vam se za pomoć da Vam ispričam kako mobing deluje na mom poslu? Unapred hvala.
Slažem se sa komentarom gospodina Ilića, sem u delu koji se odnosi na to da se mobing najčešće vrši nad ženama. U mojoj školi rukovodilac je žena, veliki mober, a procentualno je više mobiranih muškaraca nego žena (3:1).
U potpunosti se slažem sa komentarom gospodina Ilića. U našoj firmi, ta tvrdnja nije samo naučno dokazana, već je primenjena. Ne mobiraju se samo pojedinci, već i grupe pojedinaca. Da li postoji mehanizam da se mobiranje spreči u situaciji kada nema ko da sprovodi zakone? Kako probuditi dostojanstvo i buntovništvo u mobiranim ljudima? Dokle će se pametni ljudi povlačiti?
Tekst je veoma loše napisan, odnosno veoma nestručan. Tvrdnja da mobing trpe više žene nego muškarci – netačna. Naučno je dokazano da su mobingu podjednako izloženi i muškarci i žene. Mobing je „psihoteror“. Toliko za sada. Aleksandar Ilić, predsednik udruženja „Stop-mobbing“