Ničija zemlja

„Ničija zemlja“, tragedija protkana crnom komedijom, dobila je prošlog meseca Oskara za najbolji strani film. Tvorac filma Danis Tanović uspeo je da ispriča jednu tipično balkansku priču na način očigledno blizak zapadnom svetu. Bez obzira na polemike o ispravnosti odluke Američke filmske akademije, moramo se složiti u jednom, a to je sud publike: osmominutne ovacije na Festivalu u Kanu prošle godine. Ove godine, film je osvojio i Zlatni globus, takođe kao najbolji strani film.

„Ničija zemlja“ nam donosi priču o tri vojnika različitih nacionalnosti koji su zajedno zarobljeni u rovu za vreme rata u Bosni. Taj ratni deo priče predstavljen je na prilično realan način, što i nije čudno imajući u vidu da je Tanović dobro „uvežbao“ ovu veštinu snimajući dokumentarne filmove na licu mesta, na liniji fronta za vreme rata u Bosni, od 1992. do 1995. godine.

„Ničija zemlja“ je pobedio u trci za Oskara indijski film „Lagaan“, norveški „Elling“, argentinsku ljubavnu priču „Son of the Bride“. Ono što je našoj publici posebno zanimljivo jeste pobeda nad francuskim filmom „Čudesna sudbina Amelije Pulen“.

Film je snimljen sa tako niskim budžetom da je Tanović bio prinuđen da snima ratne akcije sa samo jednim helikopterom i jednim tenkom. Njegov komentar je: „Ja to nazivam bosanskim minimalizmom.“ Režiser se vodio idejom dramskog jedinstva mesta, gde se čitava radnja odvija na jednom mestu. Više od šest nedelja snimalo se u Sloveniji, jer je snimanje u Bosni ocenjeno kao previše opasno.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike