5 knjiga koje svako treba da pročita

Postoje knjige kojima se uvek vraćamo, kao i one za koje smatramo da bi ih svako barem jednom u životu trebao pročitati. Na tom se popisu nalaze neki od najčitanijih klasika svih vremena, ali i one knjige koje su na putu da postanu klasici novim generacijama.

Svima im je zajedničko to što objedinjuju veliku literarnu vrednost, maestralne pripovedne tehnike, zanimljive teme i stil koji naprosto osvaja. Naravno, teško je bilo odabrati najboljih deset pa recimo da je ovo tek delić onoga što smatramo vrhunskim delima.

1. Gabriel Garcia Marquez: Sto godina samoće
Najpoznatiji roman nobelovca Markeza objavljen je 1967. i do sada preveden na gotovo 30 svetskih jezika, prodan u milionima primeraka širom sveta i postao je jedno od najvažnijih dela svetske književnosti. Reč je o delu kolumbijske književnosti koje prati nekoliko generacija porodice Buendija u izmišljenom gradiću Makondo koji su osnovali Hoze Arkadio Buendija i njegova žena Ursula Iguaran u potrazi za boljim životom.

Upravo lik Ursule povezuje brojne generacije porodice. Naime, ona umire u visokoj starosti (između 114. i 122. godine) pa svedoči svim usponima i padovima porodice. Ono što pak ovo delo izdvaja od sličnih porodičnih saga jeste upotreba magijskog realizma, jednu od najvažnijih pojava u književnosti koju su južnoamerički književnici maestralno uklopili u svoja dela.

Reč je o tehnici kojom se prepliću san i java, realno i nerealno i gde ne postoji jasna granica između toga. Ceo koncept ove priče je zamišljen kao kritika kolumbijske istorije kroz priču jedne nesrećne porodice, prožeta metaforom na svim nivoima.

2. Lav Nikolajevič Tolstoj: Ana Karenjina
Nezaobilazna Ana Karenjina jedno je od najboljih književnih dela svih vremena. Veliki Tolstoj u njoj daje prikaz ruskog društva sedamdesetih godina 19. veka kroz slike ljubavi kao temeljnog pokretača ljudskih života i to kroz tri različita braka i jednu vanbračnu vezu.

Takođe, detaljno raspravlja o religiji, položaju ruskog seljaka u društvu i traženju smisla života, a sve to kroz lik Levina kao protivtežu Ani. Slojevitost ovog dela potvrđuje i to što ga je žanrovski teško definisati kao jednu vrstu romana jer se u njemu prepliću elementi filozofskog, psihološkog, ljubavnog i društvenog romana, te romana karaktera.

Kroz ovu žanrovsku isprepletanost Tolstoj je  uspeo stvoriti likove koji kao da su zaista od krvi i mesa, koji svi redom u sebi imaju i dobre i loše osobine, potpuno suprotno postupcima karakterizacije likova u ranijim književnim epohama, što je pravo osveženje nakon dotadašnjih idealizovanih likova. Jer, na kraju, idealne osobe ne postoje.

3. Antoine de Saint Exupery: Mali princ
Ne postoji osoba koja voli čitati, a da ne obožava Malog princa. To je knjiga koja savršeno spaja decu i odrasle, odnosno koja briše granicu između dečje književnosti i književnosti za odrasle. Reč je o delu tzv. fantastične književnosti koje gradi irealan svet na podlozi realnog sveta, a sve to umotano u priču o susretu avijatičara i zlatokosog dečaka u bespućima pustinje.

Knjiga nastala davne 1943. godine i danas je vrlo aktuelna kroz svoju kritiku društva i upozoravanje na prave životne vrednosti, a upravo je to ono što podstiče odrasle na čitanje ovog bezvremenskog dela. Gotovo svaka rečenica koju mali princ izgovara u knjizi postala je kultna, a njegove poruke o detinjstvu, odnosima s ljudima i svim onim sitnicama koje zaista vrede truda ne mogu biti istinitije.

4. Albert Camus: Stranac
Zagonetni mladić koji ne pokazuje emocije ni na majčinoj sahrani, ne mari za ljubav ni karijeru i postaje slučajni ubica bez ikakvog motiva, a sve samo zato jer smatra da ionako ne može uticati na svoj život, temelj je jednog od najvažnijih romana 20. veka – Kamijevog Stranca.

Protagonista Merso nam hronološki iznosi događanja u svom životu, a pripovedač se pritom vodi idejom apsurda, odakle je i nastao pojam filozofije apsurda. Kako smatra da nema smisla ulagati u odnose s ljudima, jer čovek ionako na kraju umire sam, potpuni je stranac svima oko sebe iako njegova okolina uvek nastoji dopreti do njega, no ponajviše je stranac sebi samome.

Sukobljava se s celim svetom, odbacuje ljubav, religiju, karijeru pa i samu slobodu, što je u skladu s velikim promenama koje su zadesile 20. vek. Iako lik Mersoa i danas zbunjuje kako književne teoretičare, tako i psihologe, verujemo da nam otvara nove vidike i navodi nas da dobro promislimo o tome kako ćemo proživeti one godine koje su nam preostale.

5. Fjodor Mihajlovič Dostojevski: Zločin i kazna
Dostojevski je bio izuzetno cenjen kao autor još tokom svog života, čemu je umnogome doprinela njegova supruga Ana, a nakon smrti njegova su dela postala jedna od najboljih klasika svih vremena.

Mnogima je najpoznatiji i najdraži njegov kultni realističko-modernistički roman Zločin i kazna u kojem kroz lik mladića Raskoljnikova govori o problemima zločina i kazne, greha i traženja pravde, ispaštanju siromašnih, osiromašenom plemstvu i mračnoj petrogradskoj stvarnosti onog doba.

Roman počinje Raskoljnikovim ubistvom stare zelenašice, čijim je novcem on nameravao pomoći svima onima koji ga nemaju – Marmeladovima, porodici i sebi, a ostatak romana zamišljen je kao, pre svega, roman ideje čemu su podređeni i likovi i fabula, dok je elementima unutrašnjih monologa Dostojevski već zakoračio u epohu modernizma.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.