Andrej Korobeinikov za Tanjug: „Verujem u svet uživo“

BEOGRAD – Slavni ruski pijanista Andrej Korobeinikov održaće večeras koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u okviru ciklusa „Steinway & Sons“ a u izjavi za Tanjug kaže da u doba pandemije i onlajn koncertnih sadržaja veruje u „svet uživo“.

Koncertni repertoar večeri činiće Betovenova „Sonata br. 24, op. 78“, Šubertova „Fantazija Wanderer C-dur, op. 15“, Rahmanjinove „Etide Tableaus op. 39 (3, 1, 6)“ i „Slike sa izložbe“ Musorgskog.

„Veoma smo srećni što imamo tako obiman i genijalan repertoar. Sviram dela koja mislim da su genijalna i koja me takođe čine veoma uzbuđenim… Svaki koncert je jedno putovanje, jedna priča, pa je svako delo predivno i uzbudljivo na svoj sopstveni način“, izjavio je Korobeinikov Tanjugu.

Kako Navodi „Slike sa izložbe“ Modesta Musorgskog je „remek-delo koje ne pripada samo 19. veku, već i 22. i čak 23. veku“ – epohalno i stilistički je bezvremeno i u slušaocima otkriva još uvek neotkrivene fantazije.

Šubertova „Fantazija Wanderer C-dur, op 15.“, kako kaže, predstavlja posebnu priču, ili čak i svojevrsni film, i dodaje da je „zaista neverovatna“, dok Rahmanjinove „Etide Tableaus op. 39“ „hipnotišu slušaoce kao poeme Šarla Bodlera“.

„Betovenova sonata biće pomalo neobična slušaocima, s obzirom na to šta publika generalno misli o Betovenovim delima i na šta ona asociraju, ali ovo je jedna neverovatna lirska sonata“, ističe Korobeinikov i dodaje da pri sviranju Betovenovih dela, muzičari moraju „prodreti u um“ ovog slavnog kompozitora, te da na neki način moraju biti i dobri glumci.

Umetnik dodaje da mu se dopada kada mu posle koncerta ljudi prilaze da iskažu svoja mišljenja o različitim delima koje izvodi i što pritom ima prilike da vidi toliko različitih ličnosti sa toliko različitih mišljenja i ukusa.

Korobeinikov je na prve časove kalvira krenuo sa pet godina, a samo tri godine kasnije debitovao je na svom prvom recitalu.

Moskovski konzervatorijum upisao je sa 15 godina, a paralelno sa njim i Pravni fakultet u Moskvi, a diplomu pravnika stekao je sa samo 17 godina.

Po njegovim rečima teško je reći šta povezuje muziku i pravo.

„Pravo je nauka. Vrlo je racionalno i logično, ali opet ima divnu konstrukciju, a ponekad i u istoriji muzike pronalazimo slične divne teorije o raznim stvarima… Takođe, srž prava su društveni odnosi i on je neka vrsta leka za izbegavanje konflikata u društvu… Mada, možda je muzika mnogo bolji lek za to“, kaže Korobeinikov.

U vremenu aktuelne pandemije, kada preovladavaju tehnologija i onlajn sadržaji, Korobeinikov navodi da se nada da će kada osvane toliko onlajn koncerata ljudi iznenada i svuda oko sebe početi da čuju živu muziku na mestima poput ulice, stanice, i drugih.

„Ljudi će tada shvatiti da se klasična muzika ne može tek tako prenositi. Isto je i sa pozorišnim predstavama koje glumci igraju na daskama, nemoguće ih je preneti televizijskim putem… Morate biti tamo, morate to videti uživo i zapravo to osetiti“, naglašava Korobeinikov i dodaje da bi se ljudi trebalo vratiti i samostalnom komponovanju muzike.

Po njegovim rečima u zlatnom dobu klasične muzike to je bila suština – mnogo ljudi tada bili su amateri, ali kroz komponovanje i sviranje su razumeli dosta toga.

„Verujem u svet uživo. To je kao čitanje Šekspira i Puškina – uvek je veoma duboko, pruža uživanje i čak i pomoć, i nikada neće zastareti“, zaključuje Korobeinikov.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.