Andrićeva zaduzbina obeležila 60 god. od Nobelove nagrade

BEOGRAD – Zadužbina Ive Andrića danas je svečanom sednicom obeležila dan kada je ta nagrada pre 60 godina u Stokholmu uručena srpskom piscu i jednom od najznačajnijih umetnika sa ovih prostora.

Nagrada je Ivi Andriću dodeljena u Stokholmu 10. decembra 1961. godine, u dvorani Koncertne palate Švedske kraljevske akademije.

Književnik je celokupni novčani iznos od Nobelove nagrade, poklonio, iz dva dela, bibliotekarskom fondu Bosne i Hercegovine.

“Broj izdanja Andrićevih knjiga i radova o njima premašuje zbir od dvadeset hiljada, na pedeset jezika. Takva bibliografija, u poslednjih deset godina i dva puta obimnija od poluvekovnog rezultata poznatih pesnika, potvrđuje stanovište da je Ivo Andrić među onim dobitnicima koji drže ugled Nobelove nagrade i da on nikako nije među nobelovcima koji su zagrnuti vremenom”, istakao je akademik Miro Vuksanović, književnik i predsednik Upravnog odbora Andrićeve zadužbine.

Vuksanović je primetio da neki domaći i strani književnici premeštaju činjenice i neovlašćeno koriste Andrićevo ime i delo, “nanose mu štetu i uvredu, krive ga i za krivu Drinu i za ratove koji su u naše doba planuli”.

“Andrića upisuju u književnost koju nije hteo ili za koju nije ni znao, uporno pokušavajući da menjaju njegov izvorni tekst, da mu ospore slobodnu volju da glavna dela napiše na ekavskom narečju, da bude srpski pisac i srpski akademik. Andrića ruže da bi se za njih dalje čulo ili da bi pokazali sva lica i naličja netrpeljivosti koja nas je kroz vreme gušila i koja nas i dalje guši. Kada sve to čine, svesno ulaze među klevetala koja treba da budu nazvana tačnim imenom”, objasnio je predsednik UO odbora Andrićeve zadužbine.

Vuksanović je rekao da je potrebno javno osporiti tvrdnje da je Andrićevo delo i danas živo prisutno kod nas i u svetu zahvaljujući, pre svega – Nobelovoj nagradi.

“Nema spora da li takvo priznanje utiče na objavljivanje, prevođenje i čitanost Andrićevih knjiga, ali to ne bi bilo dovoljno, ne bi se tako dugo održalo, da ne nalazi i snagu i dokaz u umetničkoj vrednosti Andrićevih knjiga. One su pre dobijanja Nobelove nagrade bile štampane na nekoliko jezika, potom ocenjene i visoko nagrađene. Od tada su deo svetske književnosti i to traje sedamdesetak godina”, zaključio je akademik Vuksanović.

“Andrićeva dela su višestruko potvrđen primer klasičnih književnih vrednosti, a razlog za njegovu aktuelnost je i činjenica da su njegove literarne teme naše, odnosno da se u najvećem broju svojih dela bavi balkanskim prostorom”, rekao je pomoćnik ministra kulture Radovan Jokić.

“U moru agresivne, banalne literature, najčešće sa engleskog jezika, domaći čitalac stiče utisak da naš deo sveta nimalo nije vredan priče i da se tu nikada ništa vredno pomena nije desilo. Verovatno ništa bolje od Andrićevih dela ne pokazuje koliko je to netačno”, izjavio je Jokić i naveo kao primere dela „Travnička hronika“ i „Anikina vremena“, kao i da je Balkan veoma vredan pripovedanja.

“Činjenica da Andrićeva dela čuvaju svoju izvornu univerzalnost, estetičnost i etičnost govori da jeste jedan od najvećih stvaralaca našeg jezika i jedan od, bez sumnje, najvećih svetskih pisaca u 20. veku”, zaključio je Jokić.

Na svečanosti u Andrićevoj zadužbini su prikazani televizijski snimci iz arhive RTS o Andrićevoj Nobelovoj nagradi, nastali od 26. oktobra do 10. decembra 1961. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar