„Arhai“ – intervju

Sastav Arhai, o čijem koncertu ste nedavno imali priliku da čitate na ovim stranama, formiran je 1998. godine, kao duo klavir – flauta. Tu prvu postavu organizovala je Jovana Backović. Isprva isključivo autorskog karaktera, muzički fundus se širi 1999. godine, kada se formira prva vokalna grupa u okviru sastava. U to vreme već je idejno uobličena struktura instrumentalne i vokalne grupe. Svoj konačan oblik Arhai stiče početkom 2000. godine, što je i sadašnja trajna postava:

Klavir, vokal – Jovana Backović
Violončelo – Aleksandar Pavlović
Flauta – Tamara Dragićević
Gitara – Jasmina Dragićević
Perkusije, vokal – Miona Backović
Etno vokal – Iva Nenić
Solo vokal – Sanja Kunjadić

Jovana Backović je student III godine FMU u Beogradu, odsek za kompoziciju. Aleksandar Pavlović je diplomirao i magistrirao violončelo u Moskvi i radi kao profesor. Jasmina Dragićević je nastavnik gitare, i student III godine Filološkog fakulteta, grupe za španski jezik i književnost. Tamara Dragićević je apsolvent FMU, i profesor flaute. Miona Backović je učenik muzičke škole “Vatroslav Lisinski”, odsek za perkusije, i škole “Vladimir Đorđević”, odsek za solo pevanje. Iva Nenić je apsolvent FMU, odsek za etnomuzikologiju, i student II godine Filološkog fakulteta, grupe za opštu književnost i teoriju književnosti. Sanja Kunjadić je student III godine FMU, odsek za muzikologiju.

Od važnijih nastupa izdvajaju se koncerti u Etnografskom muzeju (1998, 1999), učešće na festivalu u Jagodini (1999), koncert u Domu omladine (2000), koncert u Valjevu (2001) i Čačku (2001).

Danas imamo čast da vam predstavimo Jovanu Backović i Ivu Nenić.

Contextus: lenjo beogradsko februarsko popodne sa temp. neuobičajeno visokom za ovo doba godine. Iva i Jovana u blago frenetičnom raspoloženju, uobičajenom za “D day”, tj. dan nastupa. Dok ispijamo svoj sok od jagode/čašu vode, kako ko (pošto u caffe-u u kom smo sedeli – nećemo ih kompromitovati navođenjem naziva – nije radio automat za napitke koji se kuvaju, a šankerica je bila nesposobna čak i da sok “začini” šlagom; usluga, dakle, na nivou), razgovaramo o muzici, pogledima na umetnost, domaćoj sceni, uzorima i planovima za budućnost.

1. Internet Krstarica (IK), Uroš Lalicki: Kako biste okarakterisale svoju muziku?

Iva: Najuže, mogla bi da se opiše kao mešavina tri pravca – ambijentalne, džez i etno muzike.

Jovana: Naravno, ne radi se o mehaničkoj “smeši” niti o nekakvom “algoritmu” i strogom pravilu o njihovom preplitanju, već sve što radimo ima lični pečat.

Iva: Naravno, zavisno od karaktera same pesme, jedan od elemenata uvek dominira, ili su pak to dva elementa u kombinaciji. Sve u svemu, naš postupak mogao bi se označiti kao fusion, što znači da u našoj muzici nema pravilne “stratifikacije” stilova, već se oni kontinualno prelivaju iz jednog u drugi.

Jovana: Džez je naročito prisutan u solažama, a prepoznaje se i u smenjivanju instrumenata. Ambijentalni i etno uticaji su, sa druge strane, najčešće u funkciji jedan drugog. Ambijentalni momenti su naročito prisutni u autorskom delu našeg repertoara, dok se etno ponajpre može prepoznati u ritmovima (npr. 10/8) i melodici.

Iva: U aranžmanima tradicionalnih pesama, opet, uzimamo samu tradicionalnu matricu, tj. izvorni oblik pesme, a naša “intervencija” ne predstavlja tipičnu harmonizaciju po “standardima” zapadnoevropske muzike, već upravo predstavlja nastojanje da se kroz novi aranžman može naslutiti izvorni duh pesme, da se očuva njena melodija i atmosfera koju ona nosi sa sobom, ali da se istovremeno ona približi uhu savremenog slušaoca. Naravno, i tu je kombinacija elemenata vrlo zastupljena – od “fakture” preko harmonije pa do raznih pojedinosti u samom aranžmanu.

Jovana: Naročito ulogu u kreiranju ambijentalnog fona ima i korišćeni instrumentarijum – radi se o klasičnim instrumentima, ali primenjenim na jedan svež način.

2. IK: Na koju se muzičku i kulturnu matricu najviše oslanjate kada je u pitanju vaš opus?

Jovana: Autorska muzika je mešavina svega onoga što sam u životu čula, a dopalo mi se (smeh). Tu spada ogromna količina filmske muzike… ne znam – ambijentalne, recimo “Anastazija”. Svako ko sluša bilo šta od toga, prepoznaće te uticaje, naravno ne u obliku doslovnih citata, već u atmosferi, pristupu… Dakle, ne radi se ni o kakvom plagiranju, već o stilskim smernicama i jednom generalnom opredeljenju.

3. IK: Pomenula si citate – da li ih ima u vašoj muzici, u kojoj meri i obliku?

Jovana: Naravno, direktnih citata ima i moglo bi se reći da mi u celom našem delu repertoara koji se tiče tradicionalne muzike nju citiramo, pošto pravimo aranžmane izvornih pesama.

Iva: Ipak, ne bih rekla da je to citat u pravom smislu. Naš način pevanja, recimo, unekoliko umekšava boju, mada izvornost narodnog stila ostaje intaktna, a isto tako se podrazumeva da etno zvuk uvek ostaje kao prepoznatljiva podloga. Isto važi i za vokalno-instrumentalne aranžmane. Linija komunikacije među nama je primerena postupku koji koristimo – isto kao što ću ja prilagoditi svoj glas ostalima, tako će se i neko od instrumentalista potruditi da boju svog instrumenta i način izvođenja prilagodi skladnosti celine. To, dakle, nije klasičarsko sviranje, a princip prilagođavanja može se povezati i sa pristupom u tradicionalnoj muzici. Akcenat je, naravno, na međusobnom slušanju i komunikaciji, a to je i prirodno, imajući u vidu fluktuirajuću prirodu muzike.

Jovana: Naša muzika, iako je zapisana u notama, nije nepromenljiva. Stalno “merimo” svoj učinak i iznova razmatramo nove varijante. Svi učestvuju u tome – kako šta svirati, da li nešto promeniti…

4. IK: Sad jedno škakljivije pitanje – šta mislite o recentnoj bgd muzičkoj sceni?

Jovana: Zastrašuje nedostatak autorske muzike. Nema iskrenosti u samom pristupu komponovanju i sviranju a ono što većina ljudi ovde radi zapravo je prilagođeno sasvim prosečnom ukusu. Razmišljaju samo o tome da li to može da se proda ili im je to bar prioritetno na listi parametara.

Iva: Moja impresija je da gotovo celokupna muzička dešavanja kod nas i produkcija koja iz njih proističe mogu da se okarakterišu kao plitki i neinventivni. Izuzeci su retki i malobrojni. To kažem bez ikakve lične surevnjivosti ili malicioznosti – radi se o utisku koji se jednostavno nameće sam od sebe. Ono što predstavlja poveći problem je to što se, gledajući nacionalni muzički prostor, stilski svodimo na neku plitku i suštinski lošu reprodukciju muzičkih pravaca aktuelnih na Zapadu. Sa druge strane, uopšte nema medijskog pokrivanja muzičkih dešavanja koja su autentična i dostojna pažnje u smislu stila i sadržaja. To kažem jer postoje grupe koje neguju autentični muzički izraz, ali jako malo ljudi zna za njih.

Izgleda da ono što nije plitko i banalno jako teško nalazi put do medija, a čini se da ni država ne daje svoj dužni doprinos, iako se o tome dosta govori u javnosti i medijima u poslednje vreme.

Svesna sam toga da je moj komentar oštar i vrlo negativan, ali ja stvarno ne mogu da izdvojim ništa za šta bih rekla da me je… pa, stvarno dotaklo od domaće muzičke produkcije u poslednjih godinu dana. Barem one do koje se može doći nekim javnim kanalima.

5. IK: Šta biste mogle, generalno, da kažete o grani domaće muzičke produkcije koja je u uzletu i predstavlja sebe kao etno? Kako biste, u generalnim crtama, odredile kvalitet te muzike i u kom smeru bi, prema vašem mišljenju, trebalo da se kreće njen razvoj?

Jovana: Da bi se neko bavio ovim, mora, pre svega, imati muzičko iskustvo, ali i ogromnu ljubav prema svemu tome. Sudeći po produkciji, reklo bi se da ljudima koji pišu i sviraju tu muziku njen duh uopšte nije blizak i da je, sledstveno tome, zapravo ne vole. Jednostavno, ne unose emocije u to što rade, a bez toga nema dobre muzike, niti kvalitetne umetnosti uopšte.

Iva: Ja bih se nadovezala na to što je Jovana rekla i pokušala da kažem zašto: reklo bi se da opet upadamo (Srbija i njeni muzičari) u jednu “klišeističku” priču – u pitanju je jedno pomodarsko uključivanje u svetske tokove. U svetu je, najmanje u poslednjih deset godina, a slobodno možemo da kažemo i mnogo više, izuzetno popularna tzv. “etno” muzika, a pored nje i pravac world music, u koji je, na neki način, etno, uostalom, i inkorporiran.

E sad, mi doskora nismo imalu neku jaču “pozadinu” – govorim baš o tradicionalnoj muzici. Naravno, imali smo sjajne izvođače, recimo Svetlanu Stević, koji su godinama sedeli u zapećku, jer muzika kojom se bave nije bila poželjna i popularna niti se ideološki uklapala u tadašnje društveno i političko okruženje.

Moje mišljenje je da postoje dva ispravna načina da se ta muzika “izvede na pozornicu”. Prvi je – u svom autentičnom obliku, kao izvorna muzika. A drugi – u spoju sa muzičkim elementima koji ne pripadaju tradicionalnoj muzici, ali neće ugroziti njenu bit, već će njenu lepotu “otvoriti” na drugi način, čime će je približiti i savremenom zvuku. Izgleda da je to današnjoj publici neophodno kako bi sa tom muzikom mogla da uspostavi odnos i da je razume.

Smatram da to novo “čitanje” tradicionalne muzike mora da bude jako oprezno i, iznad svega, potkrepljeno znanjem o njoj. Naravno, kada kažem “znanje”, ne mislim samo na ono akademsko (ono je nužno, ali ne i dovoljno), već i na ono koje se stiče slušanjem izvođenjem i, naravno, samo ako prema toj muzici osećate istinsku ljubav i afinitet. Problem sa nekim izvođačima na našoj sceni koji se bave sličnim stvarima je što, opšte uzev, površno pristupaju muzičkoj matrici koju žele da prikažu ili obrade.

Pri tom, da bude jasno, ne mislim na stil (razume se i da, npr., spoj etno-tehno može biti dobar), već je stvar u srećnom spajanju elemenata te dve muzike, koje mora biti logično i suštinsko, a to je nešto što se kod nas, nažalost, ne sreće baš često.

6. IK: Planovi?

Jovana: Pred izdavanjem smo CD-a… Trenutno razmišljamo i o nekim festivalima – kako u zemlji tako i napolju. Naravno, jasno je da tih nastupa, naročito u Srbiji, treba da bude što više, a rad na CD-u ide paralelno sa tim. Isto tako, komponujemo i neke nove stvari.

7. IK: Da li biste mogle da nam malo približite proces vašeg rada – od ideje o nekoj pesmi do konačnog rezulata i koncerta? Ko šta radi, koliko ostali članovi sastava učestvuju u nastanku pesama i kakav je karakter vaše unutrašnje komunikacije – o tome ste već nešto rekle, ali objasnite to još malo.

Iva: Jovana je osnovala ansambl. Ono što je do nota, ona piše.

Jovana: Da, ja utičem, npr., na formu, artikulaciju, način izvođenja… Međutim, to je sve podložno raznim promenama. Sve što napišem isprobavamo na samim koncertima, kroz izvođenje, i posle razgovaramo o tome. Drugi ljudi u sastavu često imaju sugestije koje se tiču, recimo, skraćivanja nekih odseka, načina sviranja i pevanja… Registri, način izvođenja, raspored i trajanje solaža često zavise od dogovora. Kada uvežbavamo neku stvar, obično se već posle par proba sve zna. Naravno, improvizacija postoji, ali se trudimo da ona bude svedena na neku razumnu meru i da ostane u okvirima komponovanog.

Iva: Kada su u pitanju aranžmani, ja sam ta koji bira pesme iz narodne vokalne tradicije. Naravno, nastojim da se pesme koje biram stilski uklope u koncepciju ansambla. Aranžman može biti a cappella ili vokalno-instrumentalni, zavisno od melodije i duha same stvari, i to je ono što održava dinamiku repertoara. Vokalno-instrumentalne stvari su, u našem pristupu, neka vrsta mostova između autorske muzike, koja je gotovo sasvim instrumentalna, i čisto vokalnih pesama, kakve takođe izvodimo.

7. IK: Za kraj – kako biste najradije opisali sami sebe? Šta je suština, esencija vaše muzike?

Jovana: Moglo bi da se kaže da je inspiracija i za autorsku muziku i za aranžmane muzička baština Balkana i izvorna žestina koju ona u sebi nosi.

Iva: Generalno, obe smo naklonjene tradicionalnoj muzici uopšte – na samo Srbije i Balkana već i tradicionalnoj muzici kao takvoj, en general.

Jovana: Moj kompozitorski rad je takođe zasnovan na raznim vrstama tradicionalne muzike. Dakle, nema striktnih ograničenja, ali to su neke koordinate u kojima se krećemo.

Iva: U vokalnim i vokalno-instrumentalnim stvarima veći deo, što je i logično, zaprema srpska muzička baština, ali, pored toga, radimo i sa muzikom Mađarske, Bugarske, Makedonije… A planiramo, naravno, i više!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.