Autor Manski: U dokumentarcima nema objektivnosti

BEOGRAD – Autor Vitalij Manski ocenio je, pred večerašnje prikazivanje njegovog filma „Gorbačov, raj“ na Beldoksu, da u dokumentarcima ne postoji objektivnost i da njihovi stvaraoci ne treba da sakrivaju svoju subjektivnost.

„U svojim filmovima ne sakrivam svoje mišljenje. Važno je da svoju ličnu subjektivnost ne posmatram kao konačnu istinu. To tada nije film, nije umetnost, već propaganda“, rekao je Manski na konferenciji za novinare Beldoksa.

Za autora letonskog dokumentarca o poslednjem lideru Sovjetskog Saveza Mihaelu Gorbačovu, koji danas kao devedesetogodišnjak živi u skromnoj kući u predgrađu Moskve, neprihvatljivi su filmovi koji kod gledalaca izazivaju ista razmišljanja.

„Posle mog filma ljudi odlaze sa ponekad dijametralno suprotnim osećajima“, rekao je Manski.

Upitan kako je „Gorbačov, raj“ primljen u Rusiji, Manski je rekao da je njegov film prikazan samo na jednom festivalu kojim on rukovodi, da je otkupljen za prikazivanje na brojnim svetskim kanalima poput Aldžazire, ali da iz Rusije nije dobio nijednu ponudu za prikazivanje.

U Srpskom takmičarskom programu Medunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks biće večeras (20:00) ispred Muzeja Jugoslavije premijerno prikazana „Zemlja“ autora Marka Šipke, koji je prihvatio ocenu da se njegovo ostvarenje može posmatrati kao „dokumentarna bajka“.

„Zemlja“ govori o stanovnicima koji se vraćaju u jedno planinsko selo u Krajini, kako bi umrli na svojoj zemlji, a dok posećuju ruševine svojih domova, prisećaju se detinjstva i prošlog vremena.

Šipka je rekao da mu istorijske činjenice, na početku filma jasno naznačene, nisu bitne i služe da bi gledaoci mogli da smeste priču u vremenski, prostorni i istorijski okvir.

„Više su me interesovale lične priče junaka, koje sam i ja slušao kao klinac. Boraveći u tom selu u Krajini bilo mi je interesantno kako su sve patnje i stradanja koje su se dešvala, ljudi uglavnom pretvarali u neke romantične priče i bajke, iako to one naravno nisu“, rekao je Šipka.

Upitan koliko su za protagoniste njegovog filma bolna sećanja na nedavnu istoriju i rat, Šipka je rekao da oni „nikad o tome ne govore na taj način“, i da je njemu kao autoru bilo interesantno kako „oni to prevode na bajke i mitove i kako stoički to sve podnose“.

Na konferenciji su se, između ostalih, predstavili Anđela i Davor Rostuhar, autori hrvatskog dokumentarca „Ljubav oko svijeta“, koji prati 33 priče o ljubavi i braku od Amazonije, Himalaja, Afrike i Pacifika, do svetskih metropola.

Davor Rostuhar je istakao da je njihov film „svojevrsan portret čovečanstva kroz prizmu osećaja kao što je ljubav, koju svi osećamo bez obzira na kulturu“.

„Univerzalno je što svi možemo voleti, ali ovisno o kulturi u kojoj ćemo se roditi, geografskom području, sloju društva… mogućnost da volimo dolazi više ili manje do izražaja. Negde se emocije ne prikazuju, a negde stavljaju na vrh svih vrednosti“, ocenio je Rostuhar.

Prema njegovim rečima, u filmu je „čarobno da vidite ne samo šta ljudi govore, nego i tu neverbalnu komunikaciju, gde gledate celu tu raznolikost što svet ima, a gledate jednu te istu priču, jer smo svi isti“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.