Basara: Pometnja marginalizovanih književnih epizodista

BEOGRAD – Književno veče pod nazivom „Ođek ovogodišnje NIN-ove nagrade“ u kojem su učestvovali dramska spisateljica Biljana Srbljanović i Svetislav Basara, autor nagrađenog romana „Kontraedorfin“, održano je večeras u Ustanovi kulture „Parobrod“.

Roman „Kontraedorfin“ tumačen je kao ideologija teksta jezika ili anarhija jezika i izazvao je silne polemike stručne javnosti i pre nego što je ovenčan NIN-ovom nagradom.

Basarino poigravanje sa stereotipima ušančenih odnosa na srpskoj književnoj sceni naišlo je na brojne osude domaćih autora, a iz Udruženja književnika Srbije u saopštenju javnosti zatražili su „pomilovanje za grešnog“ Svetislava Basaru povodom njegovog romana „Kontraedorfin“ u kojem je opisao nešto što se nikada nije desilo sa „nebeskom“ Desankom Maksimović.

Basara je večeras u UK Parobrod kazao da je lepo dobiti svako priznanje pa i Ninovu nagradu.

„Ipak vrednije od svake nagrade je pometnja marginalnih književnih epizodista koji su uznemireni činjenicom da je ‘Kontredorfin’ nagrađen. Govorili su u javnosti da je moj roman koještarija, a Šešelj je uspeo da priča kako izmišljam“, kazao je Basara.

Cenjeni pisac je naglasio da se „moralno-gromadna Srbija“ usplahirala oko dela romana „Kotraedorfin“ koji opisuje lascivni razgovor sa pesnikinjom Desankom Maksimović.

„Taj razgovor se stvarno dogodio i Desanka Maksimović svog sagovornika nije uzimala za ozbiljno znajući od pre kakav je“, kazao je Basara.

Srbljanović je naglasila da ne može da zamisli Basarinu novinsku kolumnu bez specifičnog humora, a kamoli neko od njegovih književnih dela.

„Taj humor predstavlja neku vrstu karnevalizacije koja ruši svaki autoritet, ozbiljnost maske koja sa visine posmatra literaturu. Basarin humor je oslobađajući. Ljudi čitaju njegova dela i cepaju se od smeha bez obzira što Basara piše o vrlo ozbiljniim, pa čak i mračnim stvarima. U ‘Kontraedorfinu’ Basara plasira praistinu o našim stranputicama i ćorsokacima. Naročito o našem pogrešnom tumačenju sopstvene istorije“, kazala je Srbljanović i dodala da je Basarin roman tačan, mračan, ali i izuzetno duhovit i autoironičan.

Prema njenim rečima svi koji komentarišu Basarin roman kroz „slučaj Desanka Maksimović“ pokazuju da su ga čitali do 17. stranice.

„Ima mnogo radikalnijih, šokatnijih i vulgarnijih stvari u daljem toku romana. Nekoliko stranica kasnije autor opisuje kako Andrić vadi maramicom Palavestru iz zadnjice. Ti koji su tražili pomilovanje za Basaru moraju da znaju da je Desanka Maksimović tražila pomilovanje za nevine. Sumnjam da su čitali bilo šta od Desanke Maksimović“, kazala je Srbljanović.

Video porukom iz Zagreba javila se dr Dubravka Bogutovac, naučna saradnica na Katedri za srpsku i crnogorsku književnost Odseka za južnoslovenske jezike i književnost Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.

Bogutovac je istakla da je „Kontraedorfin“ kontinuitet diskontinuiteta Basarine proze.

„Roman grmi, dere se, proklinje, poriče, sudi, prosuđuje, osuđuje. Sve to čini furiozno i sa puno humora“, kazala je Bogutovac.

U pisanoj poruci koju je u video formi pročitala glumica Milica Vasiljević oglasio se i pisac Vidosav Stevanović koji je istakao da Basara ne može da se oseća odgovornim za uznemirenost potresenost i strah onih koji su od „literalizovane dosade napravili sredstvo za uspeh u našem zbunjenom društvu“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.