Bata je umeo da proslavi život

Poslednji put Danilo Bata Stojković publici se poklonio u Vrnjačkoj Banji na promociji knjige „Karirani stolnjak“, posvećene upravo njegovim banjskim, boemskim danima – autor dela je Nikola Džamić, predsednik Udruženja građana s imenom glumca, koje već godinama organizuje „Dane Danila Bate Stojkovića“. Ovogodišnji „Dani“ počinju večeras i to u obnovljenom amfiteatru s glumčevim imenom.

– Juče, petnaest godina posle njegove smrti, čini se da mu se Vrnjačka Banja više odužila od Beograda i pozorišta čiju je istoriju stvarao. Dvoje ugostitelja s kojima se Bata družio, Džamić i Cica Simić organizovali su „Dane“ i održali ih do juče, ponekad uz muku i veliko nerazumevanje – ističe Milan Caci Mihailović, jedan od redovnih učesnika Batinih „Dana“. – Zahvaljujući takvim i sličnim naporima na lep način se odužujemo umetnicima i produžimo im život u našem pamćenju. Na ovoj manifestaciji smo redovni „drug Banjac“ i ja, a dolazili su i Gaga Nikolić, Manda, Bogdan Diklić. Posadili smo i jedan hrast u čast Bate Stojkovića. Prošle godine, nažalost, još pet za preminule – Batu Živojinovića, Gagu, Mandu, Madžgalja i Peru Kralja.

Kao i svakog leta u parku kod čuvene poslastičarnice „Švajcarija“ svoje uspomene na glumačke velikane deliće s radoznalom publikom najbliže kolege. Jednu od anegdota, Caci priča, a Novosti prenose:

– Vraćali smo se iz inostranstva punih kofera, u strepnji od carine. Na granici ulazi carinik i grubo pita ima li ko šta da prijavi. Bata kaže: „Imam ja jedan štof za odelo“, Carinik pita ima li još šta, a on odgovara: „Imam još jedan štof“. carinik, nestrpljivo, opet pita ima li još nešto, a Bata će: „I još dva štofa…“ Naime, bio je poznat po tome što je posedovao nekoliko stotina odela i kravata, a štofove je često donosio i iz inostranstva. Njegova supruga Olga, posle njegove smrti, poklonila je nekim kolegama po kravatu za uspomenu. Jednu sam i ja dobio, nosim je s posebnim poštovanjem u svečanim prilikama.

Drug Banjac“ nam objašnjava da je u vreme „Dana“ divna atmosfera u celom gradu:

– U banji je Bata kao hedonista, sa prijateljima, slavio život. Zato je tokom „Dana“ živo na svakom koraku, izvode se predstave i filmovi, promovišu knjige i ožive sećanja – kaže Mira Banjac. – Puno smo radili zajedno, bar deset puta na sceni sam mu bila žena! Težak partner, ali radan i precizan. Drago mi je bilo da igramo zajedno.

Sa Svetlanom Bojković imao je samo jednu kratku scenu u filmu „Pas koji je voleo vozove“. Igrao je oca, a filmska „ćerka“ će u četvrtak veče otvoriti njegove „Dane“:

– Sreli smo se i u predstavama „Prosjačka opera“ i „Audijencija“. Ali nažalost, nismo imali zajedničke scene. Sa uvažavanjem sam ga gledala u velikim ulogama – naglašava Svetlana Bojković. – Bio je glumac koji je voleo da ide u pozorište i gleda druge glumce, što je kod nas retka pojava. Kolege su njegovu „težinu“ prihvatale s blagonaklonošću i humorom. Dobronameran, rado je slušao o sebi anegdote i smejao im se. S radošću se pridružujem manifestaciji – lepo je kada jedan grad čuva umetnike od zaborava.

Bata je, otkriva Caci, često pravio lapsuse i njima uveseljavao ansambl. Tako je jednom na službenom putovanju delio spavaći kupe s kolegom Dejanom Čavićem. Pošto je video da mu je gornji ležaj visok, kazao je: „Dešo, možeš li ti da spavaš gore, ja imam hobiju od visine?“

Drugom prilikom, Caci je pozvao Batu da popiju piće u klubu posle izvođenja „Korešpodencije“. Ali Bata ga je odbio rečima: „Ne mogu, Mićo, amnestiram!“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.