Beogradski džez festival: U. Dreksler, N. Vasilic, V. Stefanovski

BEOGRAD – Beogradski džez festival (BJF), 36. po redu, otvoriće poznati srpski kompozitor i kontrabasista Nenad Vasilić, a uz njega, najistaknutija imena biće austrijski umetnik Ulrih Dreksler, kao i duo Vlatko Stefanovski i Matija Dedić, saopšteno je u susret festivalu na današnjoj konferenciji za novinare u beogradskom Domu omladine.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, kao predsednik Odbora Festivala, zahvalan je svima koji su uložili trud da se poznata manifestacija održi i ove godine i da ne bude otkazana.
Vesić je podsetio da je BJF uz BITEF jedini festival koji će u nekakvom formatu biti održan ove godine zbog poznate situacije sa pandemijom COVID-19 ali uz poštovanje svih epidemioloških i zdravstvenih mera i preporuka koje se odnose na bezbednost učesnika.
On je posebno zahvalio Domu omladine (DOB) na izradi monografije o BJF, u susret narednoj godini i obeležavanju pedesetogodišnjice od održavanja prvog festivala, 1971. godine.
„U pitanju je kapitalna monografija koja nikada kod nas nije izdata“, naveo je Vesić i dodao da očekuje da će sve proteći u najboljem redu.
Ove godine će, kako je najavljeno, za trećinu biti smanjen kapacitet sala u kojima će nastupati muzičari.
Vojislav Pantić, umetnički direktor BJF, podsetio je da je 1991. godine festival „stao“ zbog rata u bivšoj Jugoslaviji.
„Da tada nije stao sledeće godine bismo slavili 50. rođendan. Razmišljanje o tome imamo li pravo da izgubimo dve generacije muzičara koliko smo izgubili za tih 15 godina, koji su svoje šanse morali da traže negde po svetu nas podseća da smo tek od 2005. naovamo pokušali da se vratimo na mesto na kom je bio Beograd s početka devedesetih godina. Ali, vratili smo se neuobičajeno brzo“, kazao je Pantić.
On je naveo da će ovogodišnji festival biti na tragu onoga što je obeležavalo BJF sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
„U fokusu će biti retrospektiva onoga što je džez karakterisalo 70-ih i 80-ih godina odnosno nastupiće oni koji su izvršili ključnu ulogu u odrastanju ove sredine kao ‘džez sredine’. Vlatko Stefanovski je ’89-e sa Leb i Sol-om nastupao na BJF, Matija Dedić je takođe nekoliko puta nastupao. Nenad Vasilić, kao predstavnik naše dijaspore je bio tu i 2012. U malom obimu koliko je to bilo moguhe u ovim okolnostima imamo i Evropljane, Austrijanca Ulriha Drekslera, kao predstavnika starije i srednje generacije evropskih muzičara, zatim Italijana Filipa Vinjata“, kazao je Pantić.
Na konferenciji su govorili i Ivan Karl, sekretar za kulturu grada Beograda, koji je ukazao na značaj održanja „niti i plamena“ poznatih beogradskih festivala kao i Nenad Dragović, v.d. direktora Doma omladine i direktor Beogradskog džez festivala, koji je rekao da mu se čini da je BJF „zrak nade da se uskoro vraćamo u normalu“.
„DOB se potrudio da se održi najstariji i međunarodno najpriznatiji srpski džez festival i posebno sam zadovoljan monografijom, kao zaista kapitalnim delom ne samo o istoriji srpskog džeza, već i priloga kulturi i umetnosti“, rekao je Dragović koji se zahvalio gradu na podršci i posebno zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću na tome što je prepoznao važnost kontinuiteta manifestacije.
36. Beogradski džez festival pod sloganom „Jažistance“ biće održan od 16-21. decembra u Domu omladine i Kombank dvorani.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.