Bibliotekari: Ohrabrujuća ljubav dece prema pisanoj reči

BEOGRAD – Na Međunarodni dan knjige za decu, koji se danas obeležva i širom Srbije, iz Dečjeg odeljenja Biblioteke Grada Beograda poručuju da iskazana ljubav najmlađih čitalaca prema pisanoj reči i u vreme epidemije ohrabruje.

Violeta Đordević iz Dečjeg odeljenja u Zmaj Jovinoj podsetila je za Tanjug da je Biblioteka Grada Beograda i ove godine, povodom Međunarodnog dana raspisala konkurs na temu „Biblioteka željoteka“.

„Inspirisani obeležavanjem 90 godina Biblioteke Grada Beograda, a i samog Dečjeg odeljenja, želeli smo da čujemo kakvu biblioteku bi deca želela, o kavoj sanjaju, šta bi želeli da imaju, ko da radi u njoj, šta da čitaju“, rekla je Đorđevićeva i dodala da će pobednicima nagrade danas biti uručene.

Biblioteka Međunarodni dan dečje knjige konkursom obležava već 15 godina, ali je, kako dodaje, ovogodišnja tema „Biblioteka iz snova“ do sada deci bila najinteresantnija.

„Po broju pisama i imejlova kao i njihovom sadržaju, možemo reći ‘definitivno ima nade za nas’. Muzika tih dečjih reči ohrabruje“, rekla je Đorđevićeva i istakla da su to divni radovi, ideje koji su ih i nasmejale i pomalo rastužile.

Rekla je i da bi bilo lepo da se u Srbiji pokrene nacionalna kampanja promocije čitanja, po uzoru na zemlje regiona, Nemačku, skandinavske zemlje… da se u nju uključe svi – roditelji, vaspitači, bibliotekari i pedijatri, jer se ljubav prema čitanju razvija do sedme godine.

Uloga bibliotekara je, kaže, ne samo da motiviše decu da čitaju već da budu kreativna, da o onome što pročitaju znaju da iskažu stav, da mogu nešto da napišu, nacrtaju…

Prema njenim rečima, epidemija je uticala samo na to da im deca ne dolaze organizovano, ali se broj korsinika onlajn sadržaja povećao.

Međunarodni dan knjige za decu, 2. april, ustanovljen je 1967. godine na dan rodenja Hansa Kristijana Andersena, kako bi se poslala poruka o važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči još u najranijem detinjstvu.
U Srbiji u cilju promocije književnosti za decu postoji nekoliko nagrada za najbolju knjigu, od najstarije „Neven“, koju su u septembru dobile knjige „Lutanja baštenksih patuljaka“ i „Urnebesna hemija“ , do one o kojoj odlučuju đaci beogradskih osnovnih škola – „Dositejevo pero“.
Taj veliki dečji žiri, za 23 godine, više puta je za najbolje proglasio knjige čiji su autori Gradimir Stojković, Slobodan Stanišic, Jasminka Petrović, Uroš Petrović, Silvija Otašević i Vesna Vidojević – a za dela „Od čitanja se raste“, „Mračne tajne Ginkove ulice“, „Zagonetne priče“ „Cvonki“ „Hajduk iz Beograda“, „Hajduk na Dunavu“, „Olimpijski san“, „Plurkini Musketari“ i „Kecelja na bele tufne“…

U čast autorke „Pipi Duga Carapa“ i promovisanja prava dece na najbolja dela, Vlada Švedske uvela je nagradu „Astrid Lindgren“ koju zovu i malom Nobelovom, a ciji je novčani deo veći od pola miliona dolara.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.