Ćirilica u tehnološkoj eri (4)
Broj domaćih sajtova koji podržavaju ćirilično pismo veoma je mali i ima gotovo zanemarljiv udeo u ukupnom broju domaćih web prezentacija (daleko manje od 1%), ali među njima, srećom, ima sajtova koji zbilja zavređuju vašu pažnju i mogu biti jezgra daljeg razvoja.
Vašoj pažnji bismo, pored Krstarice, koja se od svog početka strateški opredelila za punu podršku srpskom jeziku i pismu (koja funkcioniše u svim našim potcelinama, uključujući i pretraživanje), preporučili izvestan broj domaćih sajtova koji, shodno svom značaju, ćirilično pismo nisu mogli da zaobiđu u svojim prezentacijama (zvanični sajt SANU www.sanu.org.yu, zvanični sajt Beograda www.beograd.org.yu, koji je, što je prijatno iznenađenje, tek nedavno postavio svoju ćiriličnu verziju, zvanični sajt SPC www.spc.yu). Iznenađuje, međutim, činjenica da među tim sajtovima nema sajta Vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu; uprkos tome što je zvanično pismo u Srbiji samo i isključivo ćirilica, sajt Vlade Srbije postoji samo u latiničnoj verziji), kao ni sajta nacionalne Radio-televizije www.rts.co.yu (koja se takođe opredelila samo za latiničnu verziju). Ne znamo da li to govori o njihovim strateškim i dugoročnim opredeljenjima, ali svakako se može konstatovati da se radi o aktu nemara prema sopstvenom identitetu, jeziku i pismu. Isto tako, ni najstariji dnevni list na Balkanu i u Srbiji – Politika ne podržava ćirilično pismo u svom elektronskom izdanju www.politika.co.yu, kao ni svi drugi srpski dnevni listovi.
Među grafičkim dizajnerima veoma je mali broj stručnjaka koji se mogu pohvaliti realizovanim familijama ćiriličnih tipografskih pisama. Premda osnovni razlog leži u nedostatku interesovanja kod naručilaca, ne može se zaobići ni odgovornost samih dizajnera koji nikada nisu pokazali istinski entuzijazam za strateški i sveobuhvatan pristup ovom pitanju, kojim bi se lični interesi potisnuli u drugi plan, dajući prednost zajedničkoj dobrobiti i obezbeđivanju budućnosti za jedan od ugaonih kamenova našeg identiteta.
Za zaprepašćenje i žaljenje je i ukupan broj ćiriličnih sajtova u našem informatičkom prostoru: njihov relativno tačan popis možete pronaći na stranici www.rastko.org.yu – osmovekovna ćirilska pismenost sa ovih prostora dala je sramotno mali broj plodova u digitalnom domenu.
Naravno, među sajtovima sa pomenutog spiska ima i pravih bisera, od kojih ćemo mi pomenuti samo dva: biblioteka srpske kulture Rastko (www.rastko.org.yu) sa impozantnom bibliotekom tekstova iz oblasti društvenih nauka, književnosti, umetnosti i bogoslovlja i sajt Ćirilica.org (www.cirilica.org) koji radi na promovisanju i popularizaciji računarske upotrebe ćiriličnog pisma u lične i profesionalne svrhe, nastojeći da korisnicima besplatno ponudi nove fontove, ali i razna sitna pomagala, savete, tekstove i razmišljanja koja će ćirilični život vašeg računara učiniti daleko lakšim i efikasnijim (konvertori, programčići koji omogućuju da kvalitetni sistemski fontovi postanu vidljivi i za programe koji ne podržavaju standard Unicode, font view-eri, uputstva i druge korisne stvarčice). Poduhvati poput Ćirilica.org vredni su svake hvale, imajući u vidu vreme i energiju koju njihovo održavanje, ažuriranje i unapređivanje iziskuje, ali je neophodno naglasiti da će takvi projekti, koji bi zapravo trebalo da budu dopuna „osnovne ponude“ svoje pravo mesto i značaj dobiti tek kada ćirilično pismo dobije istinsku, sistemsku, vremenu i tehnologiji primerenu podršku odande odakle ta podrška jedino može da ima snagu koja će prožeti celo društvo: od države i njenih ustanova, kao jedinog garanta zaštite ovog hiljadugodišnjeg nacionalnog resursa koji nas na najtešnji način povezuje sa ostalim slovenskim kulturama, istovremeno čineći osnov naše kulturne prepoznatljivosti i samobitnosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.