Cyber-sex na daskama koje život znače

Šta je važnije: Chat ili razgovor „uživo“? Da li biste radije izašli u cyber-caffe ili kafić na uglu? Gde počinje, a gde se završava stvarni, a gde virtuelni svet? Odgovori na ova pitanja su, naizgled, očigledni. Ipak, sve je teže dati na njih pouzdan i nedvosmislen odgovor. I kako vreme odmiče, sve je tanja granica između dva sveta: fizičkog, opipljivog i elektronskog, virtuelnog.

Kod mnogih bi ovakva pitanja isprovocirala razmišljanja o otuđenosti, urbanoj psihozi, sumraku civilizacije, apokalipsi koja se bliži. Kao i uvek, preteruju. Čovek ne može da bude bolesniji no što je bio odvajkada, i ne može da bude otuđeniji no što mu njegova sudbina dozvoljava. A koliko je bolestan i otuđen, prosudite sami.

Ovakvim i sličnim razmišljanjima je vrlo često povod jedna pojava, koja je nastajala i razvijala se zajedno sa Internetom – cyber-sex. Oni koji ga ne upražnjavaju, nikako da shvate šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema upražnjavanju ovakvog vida zadovoljstva. Oni koji to rade redovno, nikako da navedu dovoljno dobar razlog zašto to rade. Upravo se ovom temom bavi pozorišna predstava, koja je, početkom juna, iz Velike Britanije stigla u Berlin.

Predstavu koja nosi naziv Age sex loc@tion izvodi National Youth Theatre of Great Britain, 17 glumaca starih (mladih) između 16 i 21 godine. Neobičan naslov je, u stvari, replika kojom započinje svaka cyber-sex „sesija“ – onaj ko započinje, uvek želi da zna ko je sa druge strane, odnosno koliko godina ima, kog je pola i gde se nalazi. Iako su svi svesni da onaj/ona „sa druge strane“ može da se predstavi lažno, pitanje je nezaobilazno. Možda u njemu i leži odgovor na pitanje šta je cyber-sex: igra u kojoj cilj nije ni seks, ni postizanje zadovoljstva, već promena identiteta i iskušavanje stvari koje inače, osobe koje učestvuju nikada ne bi stvarno probale.

Predstava je premijerno prikazana 31. avgusta 2000. godine u Londonu, i izazvala priličan broj polemika. Ne zato što je skandalozna (danas je nemoguće šokirati, zar ne?), već zato što je cyber-sex sveprisutan, a toliko ga je teško definisati i otkriti motive koji stoje iza njega. Likovi u ovoj drami (cyber-drami?) malo ili nimalo komuniciraju direktno: predstava započinje razmenom SMS-poruka, a u jednom se trenutku veći deo ansambla nalazi ispred ogromnog monitora – društvo okupljeno u nekoj od hiljada i hiljada chat-soba na Internetu. Rečenice koje se u ovakvom vidu komunikacije ispisuju pomoću tastature, glumci naglas izgovaraju.

U osnovi predstave se, prema rečima članova ansambla, nalazi pitanje: Šta se dešava sa seksualnošću i da li je ona danas izmenjena, drugačija? Posle izvođenja u Berlinu je bio organizovan i razgovor na tu temu, a u njemu su uzeli učešća i protagonisti i gledaoci. Čulo se mnogo različitih mišljenja za i protiv, mnogo ocena o štetnosti/bezopasnosti virtuelnog seksa. Do konačnog odgovora se nije došlo, jer je to i nemoguće. Konačan odgovor, drugačiji za svakog od nas, čeka svakoga dana u nekoj od chat-soba.

Korisni linkovi: