„Dara iz Jasenovca“: Brutalna istina o zloglasnom konclogoru

BEOGRAD – Distrubuterska kuća „101 STUDIO“ zvanično je zaključila ugovor o američkim pravima za film Dara iz Jasenovca“, reditelja Predraga Antonijevića, ostvarenje koje je izabrano za srpskog kandidata za 93. Nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke – Oskar, a tim povodom je organizovana novinarska projekcija filma u beogradskoj Kombank dvorani.

Premijera Antonijevićevog ostavrenja u SAD je zakazana za 5. februar 2021. godine.

Novinar Tanjuga je video dugočekivani film u čijem središtu je devojčica Dara koja se suočava sa neobjašnjivim razmerama holokausta u Nezavisnoj državi Hrvatskoj nakon što je zajedno sa majkom i braćom dospela u kompleks koncentracionih logora poznat kao Jasenovac.

U ulozi Dare sjajno se snašla devojčica Biljana Ćekić koja svedenim glumačkim sredstvima uspela da dočara unutarnju teskobu izazvanu užasima koji je okružuju u nastojanju da spasi život makar mlađem bratu.

Na novinarsko pitanje za vreme nastajanja filma šta je zapravo osnovna zamisao i cilj reditelja Antonijević je rekao „Napravićemo film u kojem će se videti kako su nas klali, a ne kako su nas spašavali“.

To je i ostvario.

Britalne scene egzekucija srpskih logoraša u Jasenovcu po istinitosti su u rangu Zafranovićevim scenama u jednom od najvažnijih ostvarenju „Okupacija u 26 slika“.

Ljubo Miloš, zloglasna Nada Šakić i njen brat Vjekoslav Maks Lubiurić predstavljeni su kao morbidni zločinci koji na licu mesta u toku obroka ili razgovora sa drugim oficirima ubijaju bez razloga nesrećne ljude koji je sudbina odvela u Jasenovac.

Takođe strahote dece u Jasenovcu čije majke bivaju deportovane nemačke koncentracione logore prikazane u su skoro dokumenrnom tehnikom.

Upravo te scene bi rasplakale i najokamenjenija srca.

Ostvarenju možda nedostaje kontekst u kojem je logor nastao za vreme Drugog svetskog rata.

Antonijević je napravio film o kojem će se nesumnjivo dugo polemisati u kontekstu regionalnih odnosa država nastalih nakon raspada SFRJ.

Međutim, nesumnjivo je da ostavrenje „Dara iz Jasenovca“ nakon skoro 70 godina otkriva tragediju koja se događala u Jasenovcu, koncentracionom logoru koji je jedni u fašizmom porobljenoj Evropi imao prostor za decu, zapravo bolnicu u kojoj su ta deca umirala od hladnoće i gladi, kada nisu bila ubijana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.