„Dara iz Jasenovca“ i drugi filmovi sa nacionalnom tematikom

BEOGRAD – Domaći film “Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Gage Antonijevića uveliko je uzburkao svetsku, pre svega američku javnost temom koju obrađuje, o zloglasnom logoru smrti u NDH za vreme Drugog svetskog rata, a trenutno se snima ili priprema još nekoliko ostvarenja sa važnom nacionalnom tematikom, istražuje Tanjug.
Poznat je veliki projekat „Košare“ kao film i TV serija koji režira Balša Đogo, američko-srpska koprodukcija „Žetva“ na temu Žute kuće o trgovini ljudskim organima na Kosovu, „Đeca Kozare“ Lordana Zafranovića, „Heroji Halijarda“ Radoša Bajića, i filmovi koji se bave trenucima iz novije istorije – „Oluja“ i NATO bombardovanje.
Dosta se pričalo i pisalo o snimanju ambicioznog ratnog filma „Košare“, što je kasnije otišlo u drugu krajnost, jer je snimanje obustavljeno usled nesuglasica između producenata kuće „Omega“ i reditelja, što je istisnulo glavni cilj da se oda počast žrtvama – srpskim borcima.
Bitka na Košarama koja se odigrala pre više od dve decenije bio je dramatičan sukob pripadnika Vojske Jugoslavie i tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, koju su podržavali NATO avijacija i Vojska Albanije, tokom 1999. godine.
Osetljiva i potresna drama stavlja u fokus sudbine nekoliko srpskih vojnika u tom periodu žestokog rata, a planirano je posle bioskopske distribucije da se prikaže i kao serija iz 10 epizoda, u produkciji kompanije Telekom Srbija, i biće prikazana na kablovskom kanalu Superstar TV, kao i na RTS 1.
Glavne uloge su poverene jakim imenima domaćeg glumišta: Miloš Biković, Viktor Savić, Žarko Laušević, Svezotar Cvetković, Milena Radulović, Nikola Kojo, Aleksandar Radojičić, Mladen Sovilj i drugi.
Ista produkcija „Omega“ u saradnji sa Telekomom planira da kreira svojevrsnu ratnu trilogiju, gde će se u narednim projektima studiozno baviti periodima zlokobne “Oluje”, kao i NATO bombardovanjem
Drugi deo filma i serije, biće zasnovan na sudbine pojedinih oficira koji se vraćaju u prošlost, pre svega u vreme hrvatske vojne akcije “Oluja“, a na isti način će biti zabeleženo i bombardovanje 1999. godine. Ipak, ti projekti su u ranoj fazi pripreme, odnosno tek se pišu scenarija.
Dok se čeka premijera filma „Dara iz Jasenovca“, novo delo domaće kinematografije „Đeca Kozare“ obrađuje tematiku tog miljea, kompleksna ratna drama značajnog reditelja Lordana Zafranovića, prema scenariju Arsena Diklića, napisanog pre 30 godina.
Još pre 40 godina čuveni režiser, autor „Okupacije u 26 slika“ pričao je da je o logoru u Jasenovcu i stradanju dece Kozare neophodno napraviti dobar dugometražni igrani film.
Film je na konkursu Filmskog centra Srbije bio odbijen više puta, i nedavno je konačno prošao komisiju, čime su obezbeđena značajna sredstva, tako da je snimanje izvesno u bliskoj budućnosti.
Predstoji sklapanje kompletne finansijske konstrukcije za film sa ostalim republikama bivše Jugoslavije koje ovu temu mogu da podrže, kao i evropski fond Euroimaž i Češka Republika, gde Zafranović živi i radi.
Za sada se ne zna o glumačkoj podeli, osim da bi reditelj za jednu od najvećih uloga voleo da vidi Nikolu Koju, a birao bi decu iz područja Kozare jer želi autentičnost u svakom smislu, pa tako i u jeziku.
Kojo bi odigrao rolu ustaše, koji poseduje izvesne crte humanizma, gde se u njegovoj ličnosti meša dobro sa zlom.
Njegov lik usvaja jedno od dece sa Kozare i postaje mu otac, što pokazuje da ima neke ljudskosti u njemu, ali više prevagne zlo.
Kako je najavio, Zafranović se sprema za jedan vrlo žestok film, veoma provokativno ostvarenje koje će izazvati burne polemike, i po njemu je veoma potrebno da se ovaj film snimi udarno i snažno, da izazove diskusiju o tome što se to desilo od 1941. do 19945. u Hrvatskoj u logorima smrti.
Producent filma je Miša Mogorović, ispred kuće „Art and Popcorn“, koji je posle dobijanja sredstava na konkursu FCS istakao da je u pitanju jaka antifašistička i humanistička ideja scenarija s važnom nacionalnom temom što je danas veoma potrebno i korisno.
Mogorović je otkrio ranije da je ovo najbolji i najuzbudljiviji scenario koji je u karijeri pročitao i siguran je da će rediteljsko umeće i umetnički senzibilitet velikog reditelja obogatiti srpsku kinematografiju za još jedan veliki i važan film.
Reditelj, scenarista, glumac i producent Radoš Bajić je takođe prošao na konkursu FCS sa projektom „Heroji Halijarda“ o spasavanju savezničkih pilota 1944. godine oborenih nad Srbijom koje je spasila Jugoslovenska vojska u otadžbini.
Od tog bioskopskog filma o Drugom svetskom ratu biće izvedena i TV serija za RTS radnog naziva „Vazdušni most“ o operaciji „Halijard“, tokom koje su pripadnici Ravnogorskog pokreta, kako su još nazivali vojnike Jugoslovenske vojske u otadžbini, spasili oko pet stotina savezničkih pilota oborenih nemačkim protivvazdušnim oruđem iznad teritorije okupirane Srbije.
I za sada poslednji film koji se bavi nacionalnom tematikom jeste američko-srpska koprodukcija „Žetva“ reditelja iz SAD Pola Kampfa, za koji je FCS odvojio 40 miliona dinara.

Film je fokusiran na temu o trgovini organima i zloglasnoj „žutoj kući“, rađenom prema poznatom romanu Veselina Dželetovića „Srpsko srce Johanovo“.

Komisija je radila u sastavu: Biljana Srbljanović (predsednica), Predrag Antonijević, Ivan Karl, Jugoslav Pantelić i Igor Bojović.
Obezbeđeno je učešće i stranih glumaca kao što su Harvi Kajtel i Maja Morgenštern („Stradanje Isusovo“) iz Rumunije, a upravo njih dvoje su u Srbiji snimali film „Odisejev pogled“ Tea Angelopulosa (1995).
Jednu od važnih uloga tumačiće Miloš Biković, kostime će realizovati svetski tražena umetnica Bojana Nikitović, za scenografiju je zadužen Aljoša Spajić, dok će specijalne efekte raditi oskarovac Skot Anderson.
Zahtevna radnja, rađena iz ugla glavnog lika, stranca, koji dolazi u selo na Kosovu u želji da upozna porodicu svog donatora, aktuelizuje intrigantnu i nikada do kraja istraženu priču o „žutoj kući“ i navodnoj nelegalnoj trgovini ljudskim organima.
Nemac plemićkog roda, kome je presađeno srce otetog i ubijenog Srbina sa Kosova i Metohije, počinje da sanja okolnosti i ljude koje je to srce poznavalo, pre svih dečaka plavih očiju, ali i mesta i predele koji ga okružuju.
Vođen potrebom da sazna istinu o poreklu organa koji je postao deo njegovog bića, Johan odlazi na Kosmet.

Preobražen tim iskustvom, susretom sa srpskim dečakom koji je ostao bez oba roditelja, Johan usvaja dete i prelazi u pravoslavlje.
Snimanje filma „Žetva“ planirano je u prvim mesecima tekuće godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.