Dejvid Van: Američki roman se bavi lokalnim temama i pejzažom

BEOGRAD – Američki pisac Dejvid Van gost je Sajma knjiga u Beogradu, a u programu „Profil“ danas je sa njim razgovarao Miroljub Stojanović.

Između ostalog povod za razgovor bila je njegova knjiga „Legenda o samoubistvu“ koju je za srpsko tržište izdala Laguna.

Dejvid Van rođen je na Aleutskim ostrvima, a detinjstvo je proveo u Kečikanu, na Aljasci.

Dvanaest godina nijedan agent nije želeo da ponudi izdavačima njegovu prvu knjigu „Legenda o samoubistvu“, zato je odlučio da se otisne na more.

Postao je kapetan i brodograditelj.

Kada je objavljena, „Legenda o samoubistvu“ osvojila je jedanaest nagrada, među kojima su: Prix Medicis Etranger u Francuskoj za najbolji strani roman, Premi Llibreter u Španiji, opet za najbolji strani roman, Grace Paley Prize, California Book Award i L’Expreš nagradu čitalaca u Francuskoj.

Prevedena na više od dvadeset jezika, „Legenda o samoubistvu“ postala je međunarodni bestseler i u jedanaest zemalja nalazila se na listi najprodavanijih naslova.

Bila je izabrana za Njujorkerov i Tajmsov književni klub, na nemačkom radiju (North German radio) pročitana je u potpunosti, a francuska producentska kuća Haut et Court planira filmsku adaptaciju.

Dejvid Van naglašava da je se autori poput njega na svesnom i nesvesnom nivou bave pričama iz svoje prošlosti.

„Motaju mi se te dokumentarne slike po glavi i na kraju ih prevedem u fikciju. Iz mesta koje opisujem u svojim knjigama prosto izniknu priče“, kaže Van.

Američki pisac kaže da u Evropi malo kasakaju sa poimanjem žanra autofikcije, jer im je neshvataljivo kako se monolog pretvara u roman.

„Američki roman na najbolji način govori o SAD na regionalan ili čak lokalan način. Čitava naša izdavačka industrija je smeštena u Njujorku. Ljudi pogrešno imaju utisak da su američki romani urbanog karaktera kao što je to slučaj sa delima Filipa Rota. Međutim kod nas je izražena literatura koja se bavi lokalnim prostorom i prirodom. Jug, pa istok …zapad naročito predstavljaju inspiraciju za američke autore kao geografske i sociološke konture. Severno od Njujorka, u glavnoj ulozi američke literature, često je pejzaž“, kazao je Van i dodao da kada piše knjigu nikada ne postavlja junake svog štiva unapred već opisuje krajolik iz kojeg se „sami“ pojave protagonisti priče.

„Takva tradicija postoji u američkoj književnosti dosta dugo. Kada pritisneta dva lista mastiljavog papira dobićete nasumičnu sliku, ali ljudska priroda želi svemu da da smisao i kontekst, jer kao vrsta u prirodi tražimo smisao. To je gotovo paranoična stvarnost u kojoj sva dešavanja u prirodi moramo da objasnimo i da im damo smisao“, kazao je Van.

On kaže da su teme njegovih knjiga uglavnom porodica i mesto gde se nešto dešava.

„Pokušavam da istražim svoje pretke koji su bili Čiroki indijanci pre 200 godina. Jedan od njih je bio Dejvid Van baš kao što sam to ja danas. Evropski pisci umeju bolje da analiziraju istorisjki kontekst događaja u svojim romanima. Trudim se da učim od njih“, kazao je Van.

Većina junaka njegove knjige „Legenda o samoubistvu“ je u dobi od 12 do 19 godina.

Van napominje da koristi model retrospektivnog naratora kada piše o mladim ljudima.

„Pisac se vraća u doba svog detinjstva i biva ograničen „dečijim“ jezikom. Zainteresovan sam za prespektivu dece stare od 11 do 13 godina. Tada nastupa pubertet i buđenje seksualnosti kraj takozvane „nedužnog“ razdoblja našeg života kada preuzimamo sasvim novi način mišljenja. Teško nam je da se setimo kako je izledalo to „nedužno“ razdoblje, a verujem da je to važno za svakog od nas. lako prihvatamo pravila koja nam da neko naš“, kazao je Van.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.