U trendu

Direktor FCS-a za Tanjug: Ponosan sam na naš film u Kanu

BEOGRAD – Delegacija Filmskog centra Srbije bila je aktivno prisutna na nedavno završenom Kanskom festivalu, a prvi čovek ove institucije Gordan Matić specijalno za Tanjug je izjavio da je ponosan što su u programu najvećeg svetskog festivala imali i ostvarenje „Brana“ kopodukcija Francuske i Srbije.

Glamurozni festival na Kroazeti u svom 75. izdanju od 17. do 28. maja vratio se na staru stazu slave nakon dve godine zatišja usled pandemije korona virusa, i Matić je primetio da je to sada neki drugačiji Kan po mnogo čemu.

„Bio je ovo veoma vibrantan Kan, imali smo veliki broj sastanaka, čak kolege koje su duže od mene u Filmskom centru Srbije kažu mi da nikada nisu išli na toliko susreta. Ljudi iz naše institucije na najvišem nivou imali su sastanke sa zemljama sa kojima do sada nismo toliko sarađivali, ali kojima smo mi zanimljivi kao partneri na strateškom i kulturološkom nivou na ovim prostorima”, rekao je Gordan Matić za Tanjug, inače reditelj koga publika poznaje po igrano-dokumentarnim filmovima „Žućko – priča o Radivoju Koraću“ (2011) i „Pucnji u Marseju“ (2021).

„Mnoge interesantne stvari će se tek dogoditi i naše prisustvo na čuvenom marketu u Kanu je zapravo za sve one buduće filmove, koji će ući u pripremu i proizvodnju u narednim godinama. Namera nam je da im omogućimo, što je do nas, bolje uslove, partnere, pouzdanije budžete. Mislim da smo u tome uspeli, te se nadam da će biti dosta novih projekata i ko-produkcija sa tim zemljama sa kojima još uvek nismo sarađivali”, rekao je Matić.

Delegacija FCS je učestvovala na godišnjem skupu Evropskih filmskih fondova (EFAD) i Evropske filmske Akademije (EFA), kao i na partnerskim regionalnim fondovima „See Cinema Network“ i „React“. Važne sastanke su imali sa direktorima regionalnih fondova o usklađivanju pravila o sinhronizaciji kalendara manjinskih koprodukcija.

Imali su unapred dogovoreno više od 30 sastanaka sa zainteresovanim producentima i stručnjacima iz svih delova sveta, na najvišem nivou kinematografske saradnje, sa predstavnicima Južne Koreje, Turske, Francuske, Italije i Velike Britanije.

Filmski centar Srbije je tokom maja bio deo Kanskog marketa koji predstavlja najvažniji sajam kinematografije u toku godine, kao polazna, ponekad i završna tačka fondovskih, državnih i filmskih projekata, sporazuma ili ugovora.

U toku Kanskog marketa finalizovani su i pregovori o učešću srpskih filmova u programu „U fokusu“, tako da je delegacija FCS radila na velikom broju različitih izazova koji bi trebalo da donesu napredak srpskoj kinematografiji.

„Naši filmovi koji se sada trenutno snimaju i oni koji su proizvedeni u poslednjih godinu ili dve dana, moći će da komuniciraju sa širim auditorijumom, tako da će njih publika biti u prilici da gleda sa prostora koji do sada nisu bili upoznati sa našom kinematografijom više decenija. Cilj je da se vratimo na neka mesta koja smatram da nam pripadaju, i to me naravno raduje“, objasnio je prvi čovek FCS-a.

Što se tiče zvaničnih sastanaka, imali su ozbiljne višednevne razgovore, na temu sadašnje situacije u Evropi, ukrajinske krize, ili – nakon pandemije Kovida 19 – kakav je povratak u bioskope širom sveta.

„U mnogim zemljama i dalje je veliki problem opstanka bioskopa nakon korona virusa, dok mi u Srbiji nemamo taj problem prisustva publike za domaći film u bioskopima. I tako su drugi tražili savete od nas kako da oni vrate publiku da gledaju makar i američki film, kao i naravno domaću produkciju”, primetio je direktor FCS i dodao da su oni spremni da im pomognu u tome koliko je u njihovoj moći.

„Ipak, rekli smo im da je pre svega najvažnije da imaju dobar film. I to je osnovno što će publiku i samu da vrati u bioskopske sale – isključivo kvalitet”, podvukao je Matić i osvrnuo se na manifestaciju „Noć srpskog filma“ koja je održana 4. juna u 50 bioskopa i kulturnih centara širom Srbije.

On je naglasio da su projekcije tri najgledanija domaća filma 2021. godine – „Toma“ Dragana Bjelogrlića , „Nečista krv – Greh predaka“ Milutina Petrovića i „Južni vetar 2: Ubrzanje“ Miloša Avramovića odličan pokazatelj koliko publika u Srbiji voli domaća ostvarenja i ponovo im se vraća da ih gleda na velikom platnu iako nisu više u bioskopskoj distribuciji.

Svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Kanu, u selekciji „Petnaest dana autora“ 24. maja je imao i jedan film koji je nastao uz podršku Filmskog centra Srbije – dugometražni projekat „Brana“ libanskog reditelja Alija Šerija.

Srpski koproducent je filmska kuća „Trilema Films“, iza koje stoje reditelj Vladimir Perišić i Vanja Milanović, ovog puta manjinska koprodukcija sa Francuskom, Senegalom, Nemačkom i Kanadom.

„Divno je biti prisutan u bilo kom programu Kanskog festivala, a „Brana“ je prikazana u selekciji „Reditelji biraju reditelje“, kao prateći program. Reditelj je veoma prijatan momak, autor sa zanimljivim vizuelnim izrazom“, ocenio je direktor FCS-a

Ali Šeri (46) je libanski vizuelni umetnik i reditelj, i dok kombinuje filmove, video zapise, skulpture i instalacije, njegov rad preispituje konstrukciju istorijskih narativa.

Režiser Šeri je trenutno rezidentni umetnik u Nacionalnoj galeriji u Londonu, a njegova instalacija može se videti i na 59. međunarodnoj izložbi umetnosti Bijenale u Veneciji.

Njegovi kratki filmovi „The Disquiet“ i „The Digger“ prikazani su na važnim filmskim festivalima, dok je „Brana“, snimljen u Sudanu tokom revolucije, njegov debitantski igrani film.

Selekcija tih filmova, prema rečima Matića, prikazala je različite autore, reditelje, pristupe, i drago mu je što je naša komisija te 2018. godine prepoznala dragocenost saradnje Francuske i Srbije, i to je omogućilo i sporazum između naših zemalja u pogledu koprodukcija, što je zvanično i potpisano u Beogradu prilikom posete predsednika Francuske – Emanuela Makrona.

„Film „Brana“ i jeste bio francusko-srpski do nedavno, mada je režiser Libanac, francuskog porekla. Kasnije su u projekat ušle Kanada, Senegal i Nemačka. Nadam se da ćemo na jednom od naših velikih festivala imati priliku i da se upoznamo sa rediteljem i producentom „Brane“, koji je doživeo odlične kritike i prikaze u svetskim medijima, veoma je pozitivno prihvaćen od stručne javnosti u Kanu”, otkrio je Matić uspeh “Brane”.

Radnja je smeštena u Sudan, blizu brane Merove, gde glavni junak Maher radi u ciglani koju napaja voda Nila.

Svake večeri on tajno odluta u pustinju kako bi izgradio misterioznu konstrukciju od blata. Dok narod Sudana kreće u revoluciju za svoju slobodu, Maherova kreacija počinje i sama da oduzima živote, što je suština zapleta filma „Brana“.

„Zadovoljstvo je biti deo srpskog tima i na toj premijeri „Brane“, kao i promociji posle toga i upoznati same autore, jer tema je mali čovek u današnjem vremenu, bez obzira da li je on iz Sudana, Libije, Somalije, Francuske, Srbije. Iste stvari ga muče, ili čine srećnim, na iste situacije se smeje, i pati oko istih problema. Iako je ta priča smeštena za nas daleku zemlju i kontinent, Severnu Afriku, mislim da nam ta tema nije nimalo daleka ni nepoznata“, zaključio je Gordan Matić za Tanjug.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar