U trendu

Goran Petrović predstavio dva nova romana

BEOGRAD – Nagrađivani književnik Goran Petrović danas je predstavio svoja dva najnovija romana “Papir” i “Ikonostas” u izdanju kuće “Laguna”, koji predstavljaju budući književni poduhvat “Roman delta”, koji je započeo da piše još pre 22 godine, kako je istakao danas na promociji knjiga.

Uoči 65. Beogradskog sajma knjiga, pisac je u knjižari Delfi SKC u Beogradu govorio o postepenom stvaralaštvu ovog budućeg serijala, za koji mu je bilo potrebno jako puno strpljenja i posvećenosti.

“Prve beleške, zapise, ideje, imao sam pre te 22 godine, i znao sam da me čeka veliki izazov. Zamišljeno je da to bude Roman delta, kako sam ga nazvao, odnosno čitav ciklus, venac, gde se ta dela ulivaju, senče. Svi romani imaju svoje tokove i cikluse, različite priče se odvijaju i obuhvataju period od 600 godina, kao kada se Dunav gleda u početku kao potok, a onda dalje u Rumuniji postaje reka, i ima svoje tokove”, najavio je Petrović svoja kapitalna dela u izdanju beogradske kuće “Laguna”.
Naslovi “Papir” i “Ikonostas” su prve dve priče, odnosno dve celine, velika poglavlja u Romanu Delti čuvenog pisca, kao univerzum alegoričnih pripovesti čija se radnja odvija od srednjeg veka do danas.

Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji inspirisala je Petrovića da pripoveda “Papir” i uobliči ga u višeslojnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i umetničkog stvaranja.
Kako je književnik naveo, sve naredne knjige će se razlikovati i po obimu, te su tako “Papir” i “Ikonostas” nešto kraća dela, dok će treći tom u nastajanju biti znatno duži od prethodna dva.

“U romanima se radnja kreće od 15. veka, zatim se provlači kroz 17. vek, i dalje nas vodi krajem 19., 20. i ulazimo u 21. vek, a možda bude i jedna futuristička priča. Takođe sam zamislio da pružim veliki prostor u svim knjigama, van naše zemlje, tako da je “Papir” smešten u Italiju, a “Ikonostas” u Grčku, dok će treća biti u Litvaniji, dalje je tu i Carigrad”, objasnio je književnik, uzbuđen i ponosan što su se konačno pojavile dve nove knjige nakon toliko godina stvaranja.

Prema sopstvenom priznanju, dobitnik NIN-ove nagrade za roman “Sitničarnica Kod srećne ruke” (2000) ni sam nije siguran koliko će knjiga napisati u ovom velikom projektu iz nekoliko tomova, prvo je mislio da će biti 10, onda 12, da bi duhovito odredio da će sigurno napisati više od 10, a manje od 100 romana.

“Više volim da pričam o delima koja su trenutno u nastajanju, nego o onima koja su već izašla. Ne znam za druge pisce, ali ja se tako osećam. Tri ili četiri knjige će biti smeštene u Srednji vek, a ima razloga zašto sam počeo od 15. veka. Naime, tada nestaje Despotovina Stefana Lazarevića i tim gubitkom i pružanjem zemlje u ruke Ugarima, mi smo svi izgubili dodira sa zapadnom civilizacijom, humanizmom i renesansom. Kada je ona prestala da postoji, čini mi se kako se upravo to desilo, a taj gubitak nikad nismo uspeli da prebolimo”, analizirao je suštinu Petrović i napomenuo da se svakako bavio istorijskim istraživanjem, ali da nije tako vrhunski enciklopedista kakvi su bili Umberto Eko ili naš Milorad Pavić.

“Početak objavljivanja ovog ciklusa planirao sam da pokrenem pre 10 godina. Ipak, sada je izgleda došao taj trenutak. Pravio sam pauze od godinu ili godinu i po dana. Može se reći da kasnim čitavu deceniju. Neke od knjiga su pri kraju, jedan deo na pola puta, a ima i onih koje su samo na nivou ideje, beležaka”, otkrio je značajan pisac rodom iz Kraljeva, gde je dugo radio kao glavni urednik časopisa „Povelja“ njihove gradske biblioteke.

Takođe, u karijeri je bio bibliotekar u ogranku gradske biblioteke u Žiči, kod istoimenog manastira.

“Evo pre neki dan sam dobio od “Lagune” ove dve knjige i nisam ni stigao da ih omirišem. Kako sam ranije bio urednik, voleo sam miris papira, štampanja, navikao sam na to, i onda mi pomalo nedostaje, pa sada mogu barem svoje knjige da osetim”, ispričao je pisac, koji je studirao jugoslovensku i srpsku književnost na Filološkom fakultetu Beogradskog univeziteta.

Na Sajmu knjiga Goran Petrović će potpisivati čitaocima svoje dve najnovije knjige, za koje kaže da se apsolutno mogu čitati nezavisno, ne mora da se prati kao serija, niti da se ide hronološki.

“Istina, ima nečege što ih spaja, postoji vezivno tkivo, prisutni su likovi koji se dalje prožimaju kroz nove cikluse, a i čitave porodice pratim kroz taj venac. Čitao sam pomalo i savremenu beletristiku, ne da bih imao inspiraciju, već da usvojim leksiku, koja mi je potrebna. Sada mogu reći da će mi sedma knjiga sigurno biti centralna”, najavio je Petrović i onda približio to književno poglavlje.

“Radnja će biti smeštena na železničkoj stanici. Svuda gde sam putovao za poslednjih barem 20 godina, od Teherana do Sente, voleo sam obavezno da obiđem i – železničke stanice. Ta mesta toliko povezuju ljude, na poseban način. Tako i književnost više nego ikada povezuje ljude”, smatra kraljevački pisac.

Pripovest iz domena fantastike “Ikonostas” predstavlja ikone koje će na svom putu doživeti razne nevolje, Turci će da ih presretaju, napadati razbojnici, morska čudovišta, ali i vremenske neprilike.

Vernici će ikone dočekivati i klanjati se, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor će stići samo jedna, oštećena i skoro neprepoznatljiva, do te mere da ni despotrov savetnik Konstantin Filozof neće znati o kojem svetitelju se radi.

Autor je ocenio da se može naslutiti izvestan ton u ovim delima kao u njegovom remek delu “Opsada crkve Svetog Spasa” (1997), ali kako kaže – “jedno je svetovno, drugo je duhovno”.

“Razlika je u tome što sam pri pisanju “Opsade” imao ograničenja, tako da ne možete smestiti u manastir ono što biste mogli u grad, prestonicu, na ulicu. U novim knjigama postoje veći i manji nivoi fantastike, epski zanos, nadam se da ima i duhovitosti”, približio je Petrović svoj projekat i dodao da “Papir” ima neku Bokačo atmosferu.

Tokom trajanja Beogradskog sajma knjiga, od 23. do 30. oktobra, nove knjige Gorana Petrovića biće u ponudi “Lagune”, kao i tokom Sajamskih dana u svim knjižarama Delfi i Lagune, koji su počeli 14. oktobra i trajaće dan nakon završetka Sajma knjiga (31.10.).

Petrović je objavio u svom opusu – knjigu kratke proze “Saveti za lakši život” (1989), romane “Atlas opisan nebom” (1993) i “Ispod tavanice koja se ljuspa” (2010), zbirke pripovedaka “Ostrvo i okolne priče” (1996), “Bližnji” (2002) i „Razlike“ (2006), kolekciju izabrane kratke proze “Sve što znam o vremenu” (2003), drame “Skela” (2004) i “Matica” (2011) – igrana u Ateljeu 212, delo “Pretraživač” (2007), i druge.

Knjige su mu štampane u preko 40 izdanja, a romani su mu objavljeni u prevodu na ruski, francuski, italijanski, španski i bugarski jezik.

Prema romanu “Opsada crkve Svetog Spasa”, a u dramatizaciji i režiji Kokana Mladenovića, u Narodnom pozorištu Sombor postavljena je istoimena predstava.
Goran Petrović je dobitnik književne stipendije Fonda Borislava Pekića, i mnogih nagrada – „Meša Selimović“, „Borisav Stanković“, „Račanska povelja“, „Zlatni bestseler“, „Vitalova” i „Prosvetina“, kao inagrada Narodne biblioteka Srbije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar