Gorder: Priča će preživeti svu tehnologiju koja nas okružuje

BEOGRAD – Slavni norveški pisac Justejn Gorder predstaviće večeras svoju novu knjigu „Baš kako treba“ u izdanju Geopoetike u Kulturnom centru Beograda.

Delo „Baš kako treba“ je prvo strano izdanje ovog naslova u svetu, a Gorder je večeras gost Geopoetike, koja tako slavi 25. rođendan.

Justejn Gorder je između ostalog autor filozofskog romana „Sofijin svet“, koji je kao svetski bestseler objavljen u tiražu od 10 miliona primeraka i ta knjiga je izazvala veliko interesovanje kod čitalačke publike u nekadašnjoj Jugošlaviji.

Poznat po stvaranju intimnih imaginarnih svetova junaka svojih knjiga, Gorder je napisao i romane „Devojka s pomoradžama“, „Kći direktora cirkusa“, „Vita brevis“, „Misterija pasijansa“, „Maja“, „Zamak u Pirinejima“…

Za Tanjug objašnjava da je „Baš kako treba“ u stvari izraz preuzet iz bajke „Zlatokosa i tri medveda“, a koji su inače astronomi primenili na planetu Zemlju, odnosno „Zlatokosinu zonu“ u kojoj je temperatura bila „baš kako treba“ da bi se pronašla voda i, konačno, nastao živi svet, pa i čovek.

„Džungle su nastale u jednom vrlo ekskluzivnom, ekološki tananom prostoru i ne uspevaju svuda na planeti. Naša planeta je plod različitih kosmičkih i ekoloških okolnosti prirodnih procesa. Ljudi su svesni te naše ekskluzivne pozicije, ali nemaju mnogo volje da zaustave dalje uništavalnje prirodnih resursa. Nemamo ni sposobnosti da zaustavimo industrijske procese koji će nas u budućnosti mnogo koštati“, kazao je Gorder.

Kaže da je pre nekoliko godina ponovo uzeo u ruke svoju knjigu „Sofijin svet“ u kojoj, kako navodi, pored svih drugih filozofskih pitanja nije problematizovano održanje života na našoj planeti, a uveren je da je održanje ekoloških standarda radi održanja života na planeti suštinsko filozofsko pitanje našeg doba.

„To jeste filozofsko pitanje, jer se odnosi na volju i sposobnost ljudi da se nešto promeni. Pre svega ekologija je moralno pitanje za svakog žoveka koji živi danas na planeti Zemlji“, kazao je Gorder.

Poznati pisac ističe i da je imao želju da postavi filozofsko pitanje „šta je čovek“ pišući uporavo knjigu „Baš kako treba“, ali i da mu je želja bila da priča stigne do što većeg broja ljudi.

„Zbog toga sam uzbuđenjem začinio narativni tok. Moja osnovna želja je bila da napišem toplu ljudsku priču koja će osvetliti najsrdačnije i najemotivnije strane kod čitalaca. Moja knjiga sadrži epizode iz života dvoje ljudi, ali istovremeno i provocira na razmišljanje o suštinskim filozofskim pitanjima o univerzumu“.

Smisao pisanja o sreći u današnjem svetu za Gordera nije relevantno pitanje iako ga kritika sve češće postavlja.

Norveški pisac kaže da mi živimo na izuzetno lepoj planeti gde su se kroz istoriju dešavali ružni autodestruktivni pokušaji ljudske vrste da samu sebe poništi.

„Posle atomske bombe bačene na Hirošimu pesnici širom sveta su postavljali pitanje ‘da li još uvek treba da pišemo o cveću’, a Bertold Breht se nakon tog događaja zapitao ‘ima li smisla učiti matematiku’…
ja verujem da ima smisla pisati o cveću i učiti matematiku nakon bacanja bombe na Hirošimu, jer mi ne možemo živeti kao da nema lepote na ovome svetu. Ako budemo isticali lepotu, mi ćemo stvarati angažman za očuvanje te lepote i sveta“, kazao je Gorder i istakao da su njegove knjige tužne, ali da one istovremeno kliču lepoti života.

Za slavnog pisca su ljubav, mudrost i filosofija zapravo ženski pojmovi.

„Kada sam u Japanu govorio o Sofiji, devojčici i glavnoj junakinji romana ‘Sofijin svet’ kazali su mi tamo da Sofija kao mudrost može da ima dva pola. U evropskoj tradiciji mudrost je ženskog pola. Starogrčka reč ‘sofija’ označavala je mudrost…U Vizantiji imamo ‘Svetu Sofiju’ koja predstavlja ženski aspekt boga. Ženama je važno da shvate nešto, a muškarcima da budu shvaćeni. Želja da shvatimo nešto je filozofska kategorija, dok je žudnja da nas neko shvati tek žudnja“, uveren je Gorder.

Junaci Gorderovih knjiga stvaraju i posećuju imanginarne intimne svetove, a slavni pisac kaže da će priča i naracija preživeti sve te ekrane i neprekidne vesti koje nas okružuju u eri tehnološke revolucije.

„Knjige nisu bile model kominikacije u nekim kulturama već pripovedanje i usmeno predanje. Ljudski mozak je stvoren da stvara i prima priče. U našoj kulturi osim knjiga, filmovi i televizijske serije pričaju priče. Priča će preživeti svu tu tehnologiju koja nas okružuje“, zaključio je Gorder.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.