U trendu

„Grad kao Alis“ konačno i na srpskom

BEOGRAD – Na jubilarnoj 90. tribini Laguninog književnog kluba u knjižari Delfi SKC u Beogradu večeras je održan razgovor o čuvenom istorijsko-ljubavnom romanu „Grad kao Alis“ Nevila Šuta, koji je nedavno dobio prvo izdanje (Laguna) na srpskom jeziku.

Publika pamti popularnu istoimenu mini seriju emitovanu 1981., prema ovom romanu iz 1950. godine, gde su glavne uloge igrali Helen Mors i nekada slavni Brajan Braun, u autralijskoj produkciji.

Takođe, bioskopska publika mnogo ranije, davne 1956, svega šest godina nakon izlaska romana, gledala je i filmsku ekranizaciju ovog klasika u režiji Džeka Lija, dok su glavne role imali Virdžinija MekKin i Piter Finč.

Gosti ove večeri su bili prevodilac romana, poznati pisac Goran Skrobonja i novinarka Ksenija Prodanović, uz moderatorku razgovora Tanju Vučković ispred izdavačke kuće “Laguna”.

U bivšoj Jugoslaviji, nakon slavne TV serije, štampana je i knjiga “Grad kao Alis” u hrvatskom izdanju, a sve do aprila ove godine roman nije imao prevod na srpski.

“Veoma cenim rad i opus pisca Nevila Šuta. Čitala sam razna njegova dela, izdvojila bih i njegov roman “Na plaži” ili “Poslednja obala”, kako su preveli. On je pisac koji je stvarao dela kao pojam onoga što smo nekada zvali beletristika: hrani nam dušu, prija, zaista je lepa književnost, bez obzira o kom se žanru radi – ljubavni, triler, krimić, horor, ili istorijski”, prenela je svoje utiske novinarka kulture i književna kritičarka Ksenija Prodanović.

Ona je navela da je “Grad kao Alis” pročitala prvi put pre više od 30 godina i da joj je odmah privukao pažnju, jer je za nju to “lepa, iskrena priča o snazi običnog čoveka”.

Ovaj evergrin roman, kako ga mnogi nazivaju, jeste dirljiva ljubavna priča o mukama, patnji, ljudskoj istrajnosti i izdržljivosti, nehumanosti…

„Roman je napisan pitko, lako, a tako se i čita. Ipak, iako deluje da bilo ko može da tako stvara, naprotiv, nije jednostavno napisati takvo delo, zaista treba umeti”, navela je Prodanović.

Prevodilac i pisac Goran Skrobonja je primetio da je kojim slučajem roman danas napisan teško ko bi mogao da ga objavi, jer ima u sebi političke nekorektnosti, kada su Australijanci pogrdno nazivali Aboridžine, što je danas nedopustivo u književnosti.

“Knjige su svakako svedočanstvo vremena u kome su nastale. Tada se tako govorilo, bio je to uobičajen govor. Danas, tvrdim, mogao bi neko da napiše ovakvu knjigu, ali u izvornom obliku ne bi smeli da je objave, nastala bi cenzura, odnosno izdavač bi insistirao šta sve mora da se izbaci”, tvrdi Skrobonja, istaknuti pisac romana i zbirki priča Laguninih izdanja iz žanra horora i fantastike. Prevodio je takođe Stivena Kinga, Dena Simonsa, Ijana Mekdonalda i mnoge druge autore.

Skrobonja je objasnio da je autor Šut krenuo da piše roman “Grad kao Alis” na osnovu istinitih događaja, ali onda je usledio neki nesporazum u poznavanju činjenica, tako da je on u hodu izmenio razne pojedinosti, i promenio mesto dešavanja – u romanu je Malazija, a u životu – Sumatra.

Pisac Nevil Šut (1899-1960) je napisao roman neposredno nakon što se doselio u Australiju iz Londona, a studirao je mašinstvo na Oksfordu.

Ima i druge zapažene romane kao “Marazan” (1926), “Čarobni frulaš” (1942), “Bespuće” (1948) i “Poslednja obala” (1957) po kome je snimljen i film sa Gregorijem Pekom u glavnoj ulozi.

Radnja “Grada kao Alis” prati junakinju Džin Pedžet koja ima samo 20 godina i radi na Malajskom poluostrvu na početku japanske invazije. Zarobljena sa drugim Evropljankama i njihovom decom, primorana je na marš kroz džunglu koji će mnogima doneti smrt.

Surove okolnosti u kojima se zatekla u Džini će probuditi hrabrost i pribranost, a zbog poznavanja malajskog jezika, mnogim ženama će uspeti i da sačuva život.

Kada se njena grupa sretne sa grupom zarobljenih australijskih vojnika, narednik Džo Harman će ukrasti za njih malo hrane i zbog toga biti veoma surovo kažnjen.

Nekoliko godina posle rata Džin je u Engleskoj i sav taj košmar je ostavila za sobom, ali vraća se zbog neočekivanog nasledstva na Malaju, gde je zatiče vest da je mladi australijski vojnik Džo Harman ipak preživeo. Na sve to, junakinja dobija nasledstvo od ujaka kojeg nikada nije srela u životu, a taj testament ima i jedan veliki uslov: ne sme da troši novac do svoje 35. godine, koliko je potrebno da se testira da li je ona sposobna da se brine o tolikim sredstvima.

Tanja Vučković kaže da je ovo veoma neobična priča koja na 360 strana pripoveda o jednom ljubavnom odnosu kao prava melodrama, iako sama tema istorije može neke čitaoce u startu da odbije. Ipak, za nju je istorijski kontekst samo “scenografija” za dalja dešavanja na ličnom planu.

Sa druge strane, Prodanović kaže da ovaj roman nije nikada gledala kao melodramu, već na mnogo ozbiljnijem nivou, dok je Vučković istakla da njoj u romanu dominira ljubavna priča u odnosu na sve drugo.

“Ljubavna priča da, melodrama – ne. Po meni tu ima razlike. Melodrama je negde samo usput postavljena. Njihova ljubav je jasna, jer vidimo šta sve čine jedno za drugo”, primetila je Prodanović.

Svi su se složili da je zanimljivo u romanu da nema negativnih likova, zlo nije prisutno, nema antagonista, što je veoma neobično, više se očekuje crno-beli svet podeljen na dobre i loše momke, a ovde je to izostalo.

“I to je sasvim normalno i realistično, jer u životu i nema toliko negativnih ljudi, psihopata, manijaka, sociopata, sadista, kako se opisuju u filmovima i serijama”, smatra Prodanović.

Takođe svi su se složili da je mini serija 1981. godine bila veliki hit i u mnogo čemu doprinela popularnosti romana “Grad kao Alis”, a da je slavni glumac Brajan Braun mnogim ženama bio dovoljan razlog da prate šest epizoda tog serijala.

Skrobonja je na kraju izrazio želju da “Laguna” odluči da objavi i druge romane britansko-australijskog pisca, koje bi on prevodio, i izdvojio je posebno “Poslednju obalu”.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar