Grčka nudi trampu za Eldžinove skulpture

LONDON – Grčka je ponudila trampu švojih dragocenih skulptura i artefakata koji nisu nikada napustili zemlju za Eldžinove skulpture sa Atinskog Partenona, a koje se nalaze u Britanskom nacionalnom muzeju i oko kojih se vodi istorijska bitka već skoro ceo vek, preneo je britanski Obzerver.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis pokušava da ubedi Britance da prihvate ovo pragamtično rešenje za ovaj problem.

Grcima je poznato da je aktuelni britanski premijer Boris Džonson veliki poznavalac i poklonik antičke umetnosti i da je u svoju rezidenciju u Dauning stritu postavio na svoj pisaći sto bistu Perikla kome se već dugo divi.

On je, inače, na Oksfordu studirao klasičnu kulturu i ponosi se što zna 100 stihova iz Ilijade, što je zadivilo Grke.

Njegova sklonost ka antičkoj umetnosti biće uskoro testirana kada počne obeležavanje dva veka grčke nezavisnosti, a kada će Atina pojačati bitku za povratak Eldžinovih skulptura koje su nekada krasile Fidijino remek delo.
U razgovoru s novinarom jednog britanskog lista premijer Micotakis je kazao za Obzerver da je spreman da neke dragocenosti koje nikada nisu prikazane u inostranstvu budu izložene u Londonu i da budu zamenjene za mermerne skupture koje predstavljaju friz sa Partenona. Mermerne skulpture bi stigle 2021. za proslavu grčkog jubileja.

„Naša je želja i ambicija da stvorimo potrebne uslove da grska kultruna bašina proputuje svetom i da tako pokažemo značajan doprinos naše zemlje evropskoj civilizaciji“, kazao jeMicotakis u svom kabinetu.

Govoreći za Obzerver Micotakis je kazao da je spreman da dozvoli da blaga koja nikada nisu bila pokazana budu zamenjena da bi mermerne skulpture stigle u Atinu 2021.godine.
„U tom kontekstu predložiću Borisu kao prvi korak da nam skulpture budu pozajmljene za određeno vreme, a ja ću im poslati artefakte koji nisu nikada napuštali Grčku da budu izloženi u Britanskom nacionalnom muzeju“, izjavio je Micotakis.
To još ne znači da je Velika Britanija spremna da se zauvek odrekne Eldžinovih skulptura.
„Akropolj ne pripada samo Grcima i Partenon je globalni spomenik, spomenik svetske kulturne baštine. Ako zaista želite da vidite spomenik u celini onda treba da su tu i skulpture koje nazivamo Eldžinove mermerne skulpture“, dodao je Micotakis. .
Interesantno je koliko je od partenonskog friza sačuvano. Na frizu koji je originalno bio dugačak 160 metara prvi put je prikazana borba između božanstava i ljudi ali je on značcajno „iskasapljen“. U Atini se čuva 50 metara jednog dela koji je bio dugačak 115 metara. U Londonu je 80 metara koje je „odsekao“ lord Eldžin, ondašnji ambasador Velike Britanije 1802 godine.

Osam drugih muzeja širom Evrope čuvaju neke delove friza.

Grčki premijer Micotakis je prošlog meseca u Parizu zamolio predsednika Makrona da vrati Grckoj onaj deo partenonskog friza koji se čuva u Luvru i dobio je pozitivan odgovor.

Za uzvrat će muzej iz Atine prirediti izložu svojih bronza koje nikada nisu viđene u Francuskoj.

„U Grčkoj postoji više od 21.000 arheološskih lokaliteta“, saopštila je ministarka kulture Lina Mendoni i dodala da imaju deset puta više eksponata nego što mogu da izlože.

Skoro svakog dana se otkriva nešto dragoceno i mi smo spremni da deo tog blaga izvezemo“, kazala je Mendoni.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.