Homel: Pišem da bih sebi dao još jedno, lepše detinjstvo

BEOGRAD – U Rezidenciji ambasadorke Kanade danas su predstavljene knjige kanadskog pisca i scenariste Dejvida Homela, redovnog i rado viđenog gosta Beograda, ali i novi naslovi kanadske književnosti koji su prezentovani srpskim izdavačima.

Izdavačka kuća „Arhipelag“ je u protekle dve godine objavilao dva Homelova romana iz serije za decu i mlade – „Putujući cirkus“ i „Ponovo na putu: nova putovanja moje porodice“, u prevodu Vesne Roganović koja trenutno prevodi i treći roman iz te serije „Leto u gradu“.

Izuzetno popularni serijal romana o otkačenoj, radoznaloj porodici i njihovim putovanjima po svetu „Putovanja moje porodice“, u kojima su glavni junaci Čarli i Maks, Homel piše i oblikuje zajedno sa poznatom kanadskom ilustratorkom i svojom životnim saputnicom Meri Luiz Gej.

Božović je istakao da je reč o avanturističkim knjigama punim neočekivanih događaja, iznenađenja u kojima deca otkrivaju da nepoznati svetovi mogu postati bliski i prijateljski, a nešto što je delovalo prijateljsko može postati izvor neočekivane opasnosti.

U „Putujućem cirkusu“ Čarli i Maks sa porodicom putuju Mediteranom i prolaze Italiju, Sloveniju, Hrvatsku i tu nastoje da upoznaju lokalne običaje, istraže neočekivane situacije, radnja romana „Ponovo na putu“ odigrava se na selu u Francuskoj i delom u Španiji, a u trećoj knjizi, koja je u pripremi, Homel svoje junake smešta u sam Montrael i prepušta Čarliju i Maksu da u svom kvartu pronalaze avanture.

Prevodilac Vesna Roganović je istakla da je pustolovina žanrovski oslonac svih Homelovih romana za decu u kojima vrlo inteligentno, lucidno i veoma zabavno redefiniše klasičan avanturistički žanr, saobražavajući ga duhu modernog vremena i modernog čitalaca, a njegovi junaci (Čarli i Maks) su paradojski pandan petetizovanom herojskom poimanju avanture.

„Oni su Don Kihot i Sančo Pansa u kratkim pantalonicama“, dodala je Roganović i primetila da se svi konflikti svode na niz mantalitetskih kulturoloških nesporazuma sa pripadnicima drugih etničkih grupa bili oni Hrvati, Srbi, Španci, Italijani, Francuzi, Kinezi, a ishod je komičan i oslobađajući.

Homel, koji u Srbiju dolazi od 1999. godine, pomenuo je da su ga jednom prilikom u školi, u kojoj je predstavljao svoje knjige, deca pitala da li je njegovo detinjstvo bilo kao Čarlijevo i Maksovo.

„Trebalo mi je malo vremena da odgovorim, ali onda sam shvatio da je moje detinjstvo bilo potpuno drugačije. Moja porodica nije išla na putovanja, čak se nismo ni vozili u istom autu, jer se nismo baš voleli. Tada sam zapravo shvatio da ja ove knjige i pišem da bih sebi dao još jedno, mnogo lepše detinjstvo“, rekao je Homel.

On je dodao da pisci zapravo i pišu da bi sebi kreirali lepši i bolji život i otkrio da je juče ili prekjuče završio novi roman iz serijala čija se radnja dešava na Kubi.

„Nastavljaju da me zanimaju zemlje koje imaju komplikovan politički život. Na Kubi će se Čarli zapitati zašto na Kubi postoji toliko pravila, zašto se ona stalno menjaju i kako to da jedna pravila važe za jedne ljude, a druga za druge. Čarli tako postaje svojevrstan sociolog“, ispričao je Homel.

On je istakao i da pisci koji pišu putopise vole i kada njihove knjige putuju.

„Meni je drago da su ove knjige proputovale više zemalja“, dodao je Homel, koji će sa svojim čitaocima razgovarati večeras u knjižari „Akademija“.

U Rezidenciji ambasadorke Kati Čabe srpskim izdavačima su predstavljeni novi naslovi kanadske književnosti po izboru Kanadskog saveta za umetnosti.

Čaba je podestila da je od 2003, kada je Kanada bila počasni gost na Beogradskom sajmu knjiga, raslo interesovanje srpskih izdavača i čitalaca ne samo za beletristiku i svetski poznata imena kao što su Margaret Atvud, Alis Manro, Jan Martel, već i za svim onim delima koja su odražavala kanadsku multikulturalnost.

„Tako smo imali priliku da u prevodu na srpski jezik čitamo dela kanadskih pisaca kao što su Kim Tui, Jing Čen, Aki Šimazaki, Naim Katan, ali i predstavnika srpske književne dijaspore koji stvaraju na engleskom, francuskom ili srpskom jeziku kao što su Ljubica Milićević, ilustrator Dušan Petričić, David Albahari, Vladimir Tasić, Negovan Rajić“, rekla je Čaba i istakla da se srpski jezik već duži niz godina nalazi u samom vrhu po broju prevedenih knjiga kanadskih autora na strane jezike.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.