U trendu

Hubač: „Berlinski zid“ o našoj iracionalnoj autodestrukciji

BEOGRAD – Gost nove epizode video serijala „Tanjug Reflektor“ bio je dramaturg Željko Hubač koji je govorio o premijeri predstave „Berlinski zid“ 21. oktobra u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu, po njegovom tekstu i režiji, kao i o trenutnim dešavanjima u Narodnom pozoristu u Beogradu.

Hubač je rekao da je „Berlinski zid“ radio sa „grupom glumaca koja se osmelila na jednu vrstu teatarskog istraživanja, u klaustrofobičnom prostoru kamerne scene“, koja odslikava prostor radnje „na Kosovu ili Kosovu i Metohiji“.

„Vidite, čak i na nivou naznaka imena ulazimo u neku vrstu polemika. To je apsurd mnogih prostora koji se čak na nivou toponima prepoznaju kao prostor za polemiku i sukob“, rekao je Hubač.

Prema njegovim rečima, „Berlinski zid“ se dešava u srpskoj i albanskoj porodici, koje imaju određene unutrašnje sukobe koji datiraju pre vremena radnje komada, a „rat je ustvari samo katalizator tragičnih događaja koji utiču na urušavanje likova“.

„Pokušao sam na neki način da predstavom pre svega ukažem na našu iracionalnu autodestruktivnost. Prikazujući te tragične procese urušavanja likova pokušao sam na neki način da kažem na potpuni apsurd tog našeg autodestruktivnog manira“, naveo je Hubač.

Prema njegovim rečima, komad je pisan u formi kratkih scena „koje su u permanentnim sukobnim odnosima“, i pošto je jako komplikovana priča u narativnom toku, „ako se igra u realističnom maniru može da proizvede određene probleme u percepciji“.

„Zato sam sa dramaturgom Aleksandrom Milosavljevićem tražio koja je najefektnija stilizacija i našli smo u aktivaciji didaskalija. Imali smo jako buran, polemičan proces sa glumcima. Nije bio u pitanju nikakav otpor, nego brojna pitanja na koja je trebalo odgovoriti“, rekao je Hubač.

U saradnji sa glumcima Milanom Kovačevićem, Peđom Marjanovićem, Dušanom Vukašinovićem, Marijom Medenicom, Markom Savićem i Ninom Rukavinom i kompozitorkom Irenom Popović Dragović, Hubač smatra da je napravljena skladna celina koja ima otklon od realizma, što omogućuje da se isprati priča.

Hubač je rekao da mu se čini da je uspeo da apostrofira sve ono što njemu bilo bitno, a to su „vrednosti života u odnosu na brojne stereoptipe tradicionalizma, pseudoideologija kojima permanentno pristupamo zaljubljeni na slepo“.

„Život je kratak. Treba ga voleti. Treba ga živeti. I mislim da je mnogo važnije od brojnih ideologija ono što je u srcu i što možete da podelite partneru“, naglasio je Hubač.

Kao nekadašnji direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, Hubač je rekao da nerado odgovara na pitanja vezana za aktuelnu situaciju u njegovoj kući.

Hubač je apostrofirao umetničke potencijale Drame Narodnog pozorišta podsetivši da je od 2015. do 2018. godine prošla sve regionalne festivale, da je bila na Mesu, Bitefu, Mitemu u Budimpešti, u Klužu, Epidaurusu…

„To je prava slika Drame Narodnog pozorišta. Pošto živim u vremenu u kom razum polagano gubi sve moguće bitke, bojim se da su, kad uporedite to i ovo stanje, dešavanja u Narodnom pozorištu u ovom trenutku sa one strane razuma“, zaključio je Hubač.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.