Izašla nova knjiga Harukija Murakamija, prva posle šest godina

Desetine ljubitelja čuvenog japanskog pisca Harukija Murakamija noćas su čekali u redu pred tokijskom knjižarom da kupe primerak njegove nove knjige, prve u šest godina.

Brojni primerci knjige „Grad i njegovi neizvesni zidovi“ (The City and Its Uncertain Walls), za sada raspoložive samo na japanskom iako je na koricama naslov takođe napisan na engleskom bili su naređani na stolovima na ulasku u knjižaru u kvartu Šindžuku.

Murakamijev prethodni roman „Ubistvo Komtura“ izašao je 2017. u Japanu.

Murakami je prvi put napisao priču o opasanom gradu kada je bio početnik, a sada više od četiri decenije kasnije kao iskusni i priznati pisac on joj je dao novi život u svom novom romanu  „Grad i njegovi neizvesni zidovi“.

Pre tri godine osetio je da je došlo vreme da se ponovo vrati toj priči koju je smatrao nesavršenom ali da sadrži važne elemente, kao što su zid i senka, i da se ponovo time bavi na osnovu onoga što je lično osećao.

„Zbog korona virusa jedva sam izlazio i provodio sam većinu vremena kod kuće okrenut svom unutrašnjem biću. Tada sam pomislio možda je vreme da napišem tu priču“, rekao je Murakami. I to je uradio, kako je rekao, „kao da je izvukao iz dna fijoke“.

Počeo je da piše novi roman u januaru 2020. i završio ga je u decembru 2022. godine, tokom godina koje su se poklopile sa brojnim potresnim događajima.

„Kad pišem roman, samo tako znam da je vreme“, rekao je on. Tada je bio i ruski rat u Ukrajini, poljuljan globalizam i Pandorina kutija društvenih medija, rekao je Murakami.

„U vreme kada drušvo prolazi kroz uznemirijuće promene, pitanje da li ostati  zatvoren unutar zida ili ići na drugu stranu zida postalo je veće pitanje nego ikad“, rekao je Murakami u intervjuu za AP uoči izlaska knjige u Tokiju.

Roman „Grad i njegovi neizvesni zidovi“ izašao je danas u štampanom i digitalnom izdanju, izdala ga je izdavačka kuća Šinočoša Pablišing. Još se ne zna kada će biti raspoloživ prevod na engleski.

Murakami nije bio u Japanu na dan izlaska knjige. On se nalazi u SAD gde drži seminare o ženskim likovma svojih romana na koledžu Velsli u saveznoj državi Masačusets.

Murakami je prvobitno nameravao da preradi i poboljša priču iz 1980. „Grad i njegovi nesigurni zidovi“. Ali priča se tu nije završila i Murakami je nastavio da piše. Verzija izdata u književnom časopisu Bungkakuai je prerađena, a zatim je postala prvo poglavlje nečeg što se razvilo u roman u tri dela od 672 strane.

Murakami kaže da je čak i taj pokušaj bio preuranjen. On je stavio po strani pokušaj redigovanja priče narednih 35 godina, iako je priča ostala u njegovim mislima  „kao mala riblja kost zapela u grlu“, rekao je on.

Rekao je da je počeo da se oseća samouvereno oko svoje sposobnosti pričanja priče sredinom karijere oko 2000-itih, neposredno pre nego što je napisao delo „Kafka na obali mora“, bestselera objavljenog 2002. godine.

„Od tada sam toliko daleko prešao da sam pomislio da možda sada mogu konačno da redigujem nepotpuno delo ‘Grad i njegovi neizvesni zidovi“.

Ići na drugu stranu zida zahteva odlučnost, veru i fizičku snagu, rekao je Murakami.

„Treba da istisnete svu svoju snagu ili ne možete da pređete na drugu stranu sveta“, rekao je on.

On kaže da njegove priče nikako nisu pesimistične.

„I pored mnogih bizarnih stvari i mračnih strana moje priče su u osnovi pozitivne. Mislim da priče moraju biti pozitivne“, rekao je on.

U nekim ranijim pričama likovi putuju između dva sveta, kroz zid, bunar ili pećinu.

„Mislim da prolazak kroz zid, proces koji uključuje odlazak na drugu stranu sveta i povratak odatle, predstavlja vrlo važan korak“, rekao je Murakami.

Ima mnogo vrsta zidova između svesnog i nesvesnog, realnog i nerealnog, i fizičkih zidova koji dele društva, kao Berlinski zid i ograde između izraelskih i palestinskih teritorija, rekao je on.

Murakami je rekao da je dok je pisao stalno razmišljao o značaju zida u ovoj priči, navodeći da zidovi mogu da nose različita značenja i ciljeve, zavisno od toga ko je unutar njih.

Jednako važno za Murakamija i njegove priče je senka. On kaže da je senka oblik njegove podsvesti ili alter ega, koji liči na njegovu negativnu stranu i koji mu pomaže da se upozna.

„Za mene pisanje romana je da kopam duboko do te dubine“, rekao je on. Razlika između glavnog tela i senke postaje nejasna u knjizi. Rekao je da je to težak proces i da je morao da rediguje mnogo puta.

„Sada sam u srednjim 70-im i ne znam koliko još romana mogu da napišem. Tako da sam snažno verovao da moram da napišem ovu priču sa naklonošću, i da provedem znatno vremena u tome“, rekao je Murakami.

Sada sa 74 godine Murakami kaže da ga više intrigira smirenost u delu romana iz 1985. godine.

Rekao je da se nikad ne umori od balansiranja između pisanja romana, prevođenja svoje omiljene zapadne literature i poslednjih godina vođenja sopstvene radio emisije.

„Zaista uživam u pisanju, zabavno je pisati, a revidirati napisano je još zabavnije“, rekao je on.

Snagu za njegove razne poduhvate daje mu trčanje. To je njegova dnevna rutina i on je pretrčao 40 maratona.

„Prevođenje, trčanje i skupljanje starih ploča“, su kako je rekao, njegovi hobiji. „Nemam vremena za noćni život što je možda moglo da bude dobro“, dodao je.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.