Izložba i grafička novela „Intervju sa Pazolinijem“

BEOGRAD – Multimedijalni projekat „Intervju sa Pazolinijem“ italijanskog umetnika Davidea Tofola u vidu izložbe i promocije knjige stripa – grafičke novele, predstavljen je večeras u Italijanskom institutu za kulturu, povodom 100-godišnjice rođenja čuvenog filmskog režisera Pjera Paola Pazolinija (1922-1975).

Tofolo je tokom susreta sa medijima i ljubiteljima stripa sve vreme je držao masku na licu, kao da je ušao u neku mističnu ulogu, a mnogo kasnije je objasnio da je to njegov izbor da se ne prikazuje publici u celosti, barem ne u licu.

Publici po svetu je poznat po tom svom zaštitnom znaku – maska u obliku lobanje.

On je istakao da maska nema vremensku odrednicu, već da je tako kreirana da liči na čuveno italijansko pozorište “comedia dell’arte”, nastalo između 16. i 18. veka, tako da je sebe sa tom maskom uporedio sa likom Arlekina, iz komedije “Sluga dvaju gospodara” Karla Goldonija.

Bilo je u planu da ove noći na otvaranju izložbe bude postavljeno više od 70 strip tabli iz istoimene grafičke novele, poznate i kao „Pazolini“ u izdanju izdavačke kuće “Rižoli Lizard” iz 2015. godine.

Ipak, zbog manjih problema sa transportom, nije bilo moguće da se dostave sve strip table, već jedan manji deo, tako da će kompletna postavka biti otvorena za publiku naredne nedelje, kako su najavili iz Ambasade Italije i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, koji organizuju projekat sa udruženjem “Viva Comix”.

Autor Davide Tofolo je kreirao jedan višeslojni performans tokom promocije stripa velikog formata “Intervju sa Pazolinijem”, gde je na velikom platnu – video bimu u detalje prezentovao svoje delo devete umetnosti, a na kraju je i direktno nacrtao jedan kadar iz samog ostvarenja, portret junaka.

Kustoskinja Paola Bristot objasnila je da su u Beograd stigli zbog promocije grafičke novele i izložbe kao svojevrsne turneje, a samo delo, objavljeno još i na francuskom i španskom jeziku, autor je realizovao 2002. godine.

Ona je otkrila da je projekat sa uspehom predstavljen na manifestaciji “Comicon” u Napulju, što je najvažniji događaj u Italiji iz sfere stripa i grafičkih novela.

Ovaj izložbeni projekat osmislila je upravo Paola Bristot, inače profesorka na Akademiji lepih umetnosti u Veneciji i predsednica udruženja “Viva Comix”.

Tofolo se prisetio da je upravo pre 20 godina bio u Srbiji, na festivalu stripa u Pančevu, koji je organizovao njegov prijatelj, srpski autor stripova Aleksandar Zograf, prisutan u publici ove večeri.

Dalje je umetnik analizirao kako i zašto ga je fascinirao veoma kontroverzni reditelj iz Bolonje, koji je tragično nastradao 2. novembra 1975. godine u Rimu, a strip autor se prisetio da je imao 10 godina kada je čuo za tu smrt – ubistvo, što ga je kao dečaka veoma potreslo.

U knjizi, Davide Tofolo započinje sasvim izmišljeni razgovor sa Pazolinijevim alter egom (dvojnikom, možda duhom), a same reči Pazolinija u stripu zaista potiču iz njegovih eseja, intervjua, autentičnih govora, čime je stvoren originalni, autentični uvod u njegovo kritičko razmišljanje.

“Nisam samo crtač stripova, već i pisac priča. Ideja mi je bila da se sretnu Pazolini i jedan mladi pisac, koji ima moje lice. Osmislio sam tako seriju susreta sa ovom osobom, a pozornica mi je bila imaginarijum ovog velikog reditelja, od čega je nastala meta knjiga. Većina dijaloga, replika, rečenica, sve je to već izgovorio Pazolini u raznim svojim intervjuima, a moj lik u noveli je – Mitoman. Njihovo mesto susreta jeste Furlanija”, približio je projekat Tofolo, jer Pazolini potiče iz ove italijanske regije.

Pazolini je bio veoma svestrani italijanski umetnik, osim što je najpoznatiji kao reditelj šokantnih fimova, bio je pisac, pesnik, scenarista, dramaturg, lingvista, glumac, slikar, političar, novinar i kolumnista, sigurno jedan od najvećih intelektualaca Italije 20. veka.

Prva tabla stripa koju je prezentovao Tofolo sadržala je rečenicu kao slogan – “Majstori su dovedeni da bi bili pojedeni”, što je citat iz Pazolinijevog filma “Sokolovi i vrapci” (1966).

Stvaralaštvo Pazolinija izaziva mnoge kontroverze i danas, naročito brutalni nasilni erotski triler “Sal? ili sto dvadeset dana Sodome” (1975), njegov poslednji film.

Stvarao je veoma zapažene, ali uglavnom uznemirujuće projekte velikog ekrana: “Mama Roma”, “Medeja”, “Kralj Edip”, “Jevanđelje po Mateju”, “Kanterberijske priče”, “Dekameron”, “Teorema”, “Cvet hiljadu i jedne noći”.

Osvajao je nagrade – Zlatni i Srebrni medved u Berlinu, za najbolji film i najboljeg reditelja, Srebrnog Lava u Veneciji, a bio je i u konkurenciji za nagrade prestižnih svetskih festivala A kategorije.

Tofolo je sa velikom fascinacijom govorio o Pazoliniju, i otkrio da je poznati italijanski književnik, Alberto Moravija (1907-1990), slavan kao autor erotskih romana (“Rimljanka”, “Konformista”), posvetio nadahnut govor 1975. godine na sahrani Pazoliniju.

Tada je Moravija istakao u prvi plan Pazolinijevo dostignuće i doprinos umetnosti, pričao je o kinematografiji i poeziji i rekao da je reditelj imao “moralnu pasiju prema književnosti”.

Pazolini je rođen 1922. i brutalno ubijen 1975. godine, što je izazvalo veliki šok u Italiji.

Ovu izložbu organizuje Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije i predstavljena je u italijanskim institutima za kulturu širom sveta.

Davide Tofolo, rođen u Pordenoneu 1965. godine, jedan je od najznačajnijih autora grafičke novele u Italiji, pisao je knjige – „Carnera“ „Pasolini“, „Il Re Bianco“, „Il Cammino della Cumbia“, „Graphic Novel is Dead“. Takođe je veoma poznat kao vokal i gitarista nezavisnog sastava “Tre Allegri Ragaži Morti” a sa Enrikom Moltenijem i Lukom Maseronijem osnovao je diskografsku kuću “La Tempesta Disći” koja je objavila albume mnogih italijanskih muzičara.

Izložba prema izvornom planu je trebalo da traje do 17. juna, od ponedeljka do četvrtka od 10 do 18 časova i petkom od 10 do 15, ali kako nije u celosti prikazana, biće produžena za nedelju dana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.