U trendu

Izložba „Rađanje Fruške gore“ u Prirodnjačkom muzeju

BEOGRAD – Večeras je u galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu svečano otvorena gostujuća izložba „Rađanje Fruške gore“ autora Ivana Dulića i njegove supruge Miše koji su vrednu kolekciju fruškogorskih fosila i stena izučavali i prikupljali preko 35 godina.

Izložba od izuzetnog naučnog i edukativnog značaja posvećena geološkom razvoju i fosilima Fruške gore prikazuje kompletan ciklus razvoja Panonskog mora, a predstavljeni preseci magmatskih, metamorfnih i sedimentnih stena govore o geološkoj građi i bogatsvu nekada ostrva, a danas jedine planine Vojvodine.

Na izložbi su prikazane sve faze razvoja Fruške gore kao i preko 2000 primeraka fosilizovanih tropskih biljaka, davno izumrlih morskih beskičmenjaka ili krupnih sisara koji su nekada krstarili stepama Ledenog doba.

Posetioci će imati jedinstvenu priliku da se na neki način zaustave ispred fruškogorske planine i sagledaju njen nemerljivo dug životni put od nekadašnjeg morskog dna pre 260 miliona godina do današnjeg Crvenog čota i njegovih 539 m nadmorske visine.

Zanimljivo je da Fruška gora nije zapanjujuće visoka planina, ali ona i dalje raste.

Kad je reč o autorima, dr Ivan Dulić je regionalni geolog, paleontolog i paleopalinolog, a njegova supruga Miša Dulić inženjer je građevine i godinama su zajedno izučavali i sakupljali stene i fosilne ostatke biljaka i životinja na Fruškoj gori. Sakupili su čitav jedan letopis, knjigu života jedne planine, čiji početak doseže 260 miliona godina u prošlost.

Naime, pre 260 miliona godina planina Fruška gora je kao i mnoge druge planine današnje Evrope predstavljala deo morskog dna velikog i prastarog okeana Tetisa.

O tome govore, stene i fosilni ostaci nakadašnjeg morskog življa: korali, morski ježevi, školjke, morski puževi… Mnogo kasnije, pre oko 80 miliona godina Gora je živela život tropskog koralnog spruda okupanog mezozojskim suncem. Eoni su prolazili a okoliš se menjao.

Pre oko 16 miliona godina na mesto okeana došlo je Panonsko more, a koralni sprud je prerastao u tropsko ostrvo na kome su rasle palme, cimetovci, fikusi, lovori, brojni tropski četinari, kao i neke vrste drveća koje danas više ne postoje.

Ledeno doba je takođe ostavilo svoj pečat – isušilo vode, ogolilo zemlju i značajno promenilo okoliš, a Fruška gora je najzad u potpunosti izronila na suvo – postala je planina.

Izložba je realizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Prirodnjačkog muzeja u Beogradui Naučno tehnološkog centra NIS Naftagas d.o.o, a potred autora o njoj su govorili i profesor Aleksandar Grubić, akademik Vladica Cvetković i zamenik direktora Prirodnjačkog Muzeja u Beogradu Boris Ivančević..

Izložbu, inače, prati i prigodan katalog na srpskom ili engleskom jeziku u kome se nalaze fotografije izloženih fosila i gde su na jednostavan i svima razumljiv način objašnjeni komplikovani geološki i evolutivni procesi koji su oduvek bili sastavni deo razvoja ove planine.

(Tanjug)