Izložba slika Brace Bonifacija u Muzeju grada Beograd

BEOGRAD – Izložba „Skrivene poruke – slike Brace Bonifacija iz kolekcije Muzeja grada Beograda“ autorke Marije Stošić biće otvorena sutra u Konaku kneginje Ljubice.

Na izložbi će biti predstavlje 24 umetničke slike koje je kanadski umetnik srpskog porekla Braca Bonifacije (Blagoje Srdić), poklonio početkom prošle godine Muzeju grada Beograda.

Izložbom su obuhvaćeni radovi iz svih faza Bonifacijevog stvaralaštva, nastali u periodu od 1979. do 2013. godine, predstavljajući na taj način svojevrstan presek njegovog stavaralačkog opusa, objasnila je Tanjugu autorka Marija Stošić.

Njegova ranija dela, prema rečima Stošić, predstavljaju umetnikov odnos prema tadašnjem savremenom društvu, ali su aktuelna i danas.

„Ona su borba protiv trke u naoružanju, protiv ekoloških problema, rasne i polne diskriminacije. Na nekoliko dela prikazuje mete, a to je motiv koji je on i ranije koristio sa idejom da je svako svakome meta i da čovek ugrožava čoveka protiv čega se on borio svojim slikarstvom“, rekla je Stošić.

Bonifacije je, prema rečima autorke izložbe, pretrpeo značaja uticaj severnoameričkog slikarstva, zbog čega njegova platna velikog formata predstavljaju specifičnan spoj evropske apstraktne umetnosti i figuralnosti pop-arta što se vidi u unošenju slova i simbola.

„On je najpoznatiji po upotrebi slova u slikarstvu. Bonifacije kaže da te poruke ništa ne znače, da je to njegov nesvesni čin, međutim to je vrsta političkog aktivizma, koje čine njegova dela aktuelnim i ovde i u Kanadi. To je slika koja kaže „revolucije tek dolaze“ ili „zašto me pitaš to glupo pitanje“, zatim slike koje ukazuju na potpunu ekološku osvešćenost, koje kritikuju genski modifikovanu hranu, sve ono što je aktuelno“, istakla je Stošić.

Ono što ga izdvaja od drugih umetnika i što pokazuje da je srpskog porekla, jeste što je on koristio srpske ćirilicu, srpske i ruske nazive, hazarske simbole.

„Simboli koje koriste uglavnom su životinje, zvezde, figuralen kompozicije“, dodala je Stošić.

Bonifacije je jednom ispričao da mu se desilo da mu je virus zahvatio komjuter i u tom činu gubitka svojih podataka video „čin lepote“ i „čin kakofonije“, pa je celu seriju slika posvetio pikselima i nastala su platna na kojima se slova ređaju bez ikakvog reda.

Na delima iz poslednjih faza njegovog stvaralaštva vidi se uticaj klasične muzike te ubacuje notne sisteme i krivudave linije.

Stošić kaže da je Bonifacije kao mlad više bio buntovnik protiv države da bi se kasnije u svom slikarstvu više okrenuo temama ekologije, čovekovog bivstvovanja, očuvanja planete.

Bonifacije je rođen 1937. godine u Beogradu gde je završio Fakultet primenjenih umetnosti i jedno vreme nakon studija živeo je u Francuskoj, a zatim 1973. godine otišao u Kanadu, čiji državljanin je postao tri godine kasnije i od tada živi u Vankuveru.

„On je veoma poznat i priznat umetnik u Kanadi i Americi, imao je preko 70 izložbi i dalje izlaže. Njegova dela se prodaju po izuzetno visokim cenama. Zanimljivo je da je radio dizajn za seriju skupocenog vina u Kaliforniji, dobio je i nagrade grada Vankuvera, izlagao je fasadne banere na autoputu“, ispričala je Stošić.

Zanimljivo je i kako je Blagoje Srdić došao do svog umetničkog imena.

„Braca mu je stari nadimak, a Bonifacije je dobio tokom svoje mladosti u Beogradu, jer je voleo da hoda po dorćolskim krovovima i tu radio performanse i oslikavao krovove, a onda su ga drugari nazvali po Bonifaciju Mesečaru, glavnom liku iz popularnog italijanskog filma iz 1959. godine“, ispričala je Stošić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.