Knjiga „Dramski junak Dositej“ Radomira Putnika predstavljena u Beogradu
BEOGRAD – Predstavljanje knjige „Dramski junak Dositej“, koji je priredio Radomir Putnik, u izdanju RTS Izdavaštva, održano je danas u RTS klubu.
O knjizi su govorlii: dr Boško Suvajdžić (Filološki fakultet u Beogradu), dr Jelena Perić – teatrolog, dr Marko Nedić – književni kritičar, dr Dušan Ivanić – profesor emeritus (Filološki fakultet u Beogradu), i Dragan Inđić – odgovorni urednik RTS izdavaštva.
Knjigu „Dramski junak Dositej“ čini zbirka od 10 komada – četiri pozorišne, tri radijske i takođe tri televizijske drame.
Profesor Dušan Ivanić je istakao da nova knjiga predstavlja uspešan rezultat grupnog rada svih relevantnih saradnika i ocenio da ova kolekcija pozorišnih komada mogu da se posmatraju i kao muzejske drame.
Ivanić je primetio da se prilično razlikuju pristupi svih pisaca o Dositeju Obradoviću, i izdvojio kao najzanimljivije komade Koste Trifkovića – dramolet, Slobodana Stojanovića – „pisan kao naučni tekst“ i Jovana Radulovića – „suočavanje Dositeja sa paganskom kulturom“.
Urednik Dragan Inđić je otkrio da je danas treća promocija ove knjige, ali prvi put u Beogradu, i analizirao drame u pogledu toga da su svuda prisutni ženski likovi, barem po jedna žena kao važna u priči.
Time je urednik RTS Izdavaštva nagovestio da je Dositej bio veoma slab na ženski pol, uživao je da bude sa njima, a voleo je povremeno i da se kocka, tek kao bonvivan.
Jelena Perić je naglasila da je neophodno čitati uvek i predgovore dramaturga, teatrologa i književnika Radomira Putnika, koji su veoma važni za razumevanje drama u zbirci, napisani jako studiozno i temeljno.
Na početku knjige se nalazi dramolet Koste Trifkovića „Mladost Dositeja Obradovića“ , napisan u drugoj polovini 19. veka, u doba obnove interesovanja za Dositejev život i njegovo delo.
Kako je dalje zapisao Putnik, u drami „Učitelj Dositej“ početak radnje smešten je u 1760. godinu, i na geografski prostor naseljen srpskim življem u Dalmaciji, pisac Jovan Radulović („Braća po materi“, „Golubnjača“), dovodi Dositeja Obradovića sa dobrim razlogom, što će nagovestiti dalje njegovu ulogu prosvetitelja.
Delo „Vožd i diplomatija“ jeste testamentarna drama Milana Đokovića, pripada žanru istorijske pozorišne drame gde se razmatraju teme vezane za Prvi srpski ustanak, ali bez pozivanja na konkretne događaje ili činjenice vezane za ustanički period od 1807. do 1811. godine.
Pozorišni scenario za predstavu „Dosije Dositej“ sastoji se od uvoda, 15 kratkih poglavlja i epiloga, i autorka Eliana Gavrilović izdvaja iz Dositejeve biografije delove koji slikovito govore o putevima, od Hopova, preko Dalmacije, Krfa i drugih gradova i zemalja do Lajpciga, Pariza, Londona, Beča i Trsta.
Osim ovih pozorišnih komada, tu je radio-drama „Dositej Obradović“ Zvonimira Kostića koja se sastoji iz dva dela, pripada žanru dokumentarne drame i u njoj autor opisuje Dositejev životni put, od rane mladosti sve do smrti, a u prvi plan stavlja neke od najznačajnijih trenutaka bogate Dositejeve biografije.
Monodrama „Saputnik“ Miodraga Matickog pripada grupi biografskih dela, uvodi u epohu Obnovljene Srbije, zasnovana na knjizi „Život i priključenija“.
Radio drama „Dositejeva poslednja noć“ Olge Savić pripada radijskoj seriji „Zvezdani časovi”, ali nije ni dokumentarna ni biografska, već je nastala slobodnom interpretacijom delova romana Milisava Savića – „Princ i serbski spisatelj“ iz 2008. godine.
Ostale su još televizijske drame, gde spada i Tv serija „Vuk Stefanović Karadžić“ Milovana Vitezovića, u režiji Đorđa Kadijevića.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.