Književnici Vesni Goldsvorti uručena nagrada „Momo Kapor“

BEOGRAD – Nagrade „Momo Kapor“ uručena je danas književnici Vesni Goldsvorti za roman „Gvozdena zavesa – Ljunbavna priča“ (Geopoetika) u Skupštini grada Beograda.

„Veoma sam srećna i počastvovana ovom nagradom. Ipak, pisci su uglavnom najsrećniji kada su u svojoj sobi, nekom svom kutku, u pidžami i tu stvaraju na miru. Nisam navikla na ovoliko ljudi i na pažnju javnosti. Istina, radila sam u medijima, na radiju, ali ovo je drugačije, kada je prisutna i televizija“, skromno je izjavila spisateljica prilikom primanja nagrade.
Plaketu od srebra sa motivom školice dobitnici je uručio pesnik Matija Bećković, predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Momčilo Momo Kapor“.

Autorka koja već decenijama živi i radi u Londonu, samo zbog ove važne prilike stigla je u Beograd da lično primi prestižnu književnu nagradu kao sećanje na veoma plodnog pisca i slikara Momčila Mome Kapora (1937-2010).

„Snimala sam nedavno jednu priču za BBC, i tema je bila da nešto treba da se dogodi, ali se to ipak ne događa. Čini mi se da je tako i sa mojim romanom. Vratila sam se ovde u Skupštinu grada Beograda nakon više od 40 godina. Sećam se da sam ovde davne 1980. primila Oktobarsku nagradu, i evo me sada ponovo ovde“, evocirala je uspomene autorka i primetila da se na neki način zatvraa čudesan krug sa ovom nagradom.

„Pre dve godine sam u Velikoj Britaniji dala rukopis mog romana koji je bio završen i uvek Britancima treba duže da knjigu pregledaju i objave. Znala sam da roman ima svoju aktuelnost, ali nisam očekivala da će i dalje nakon dve godine toliko biti aktuelan, posebno u okviru novog rata koji se dešava u svetu“, navela je Golsvorti, govoreći o svom nagrađenom romanesknom delu romanu o ljubavi, o istoku i zapadu i jednoj epohi, koji je istovremeno oda Londonu.

Otkrila je takođe da nije nikada zapravo upoznala Momu Kapora, ali da joj je otac stalno pričao o njemu, družili su se davno na Adi Ciganliji, seća se tih susreta kao mala, i dalje je slušala o njemu po čuvenju, i time je zahvalna Momi što je sada tu i prima nagradu.

„Žao mi je što mi je otac nedavno preminuo, u oktobru, te nije ovde da prisustvuje dodeli nagrade. U mom životu ovo jeste zaista jedan divan i začarani krug kao povratak u Skupštinu grada, jedan put i krug koji su započeli i Kaporovi i porodica sa moje strane“, podvukla je laureatkinja.

Spisateljica Vesna Goldsvorti se zahvalila samoj Zadužbini „Momčilo Moko Kapor“ na nagradi, Ljiljani Kapor kao osnivaču te zadužbine, stručnom žiriju, izdavačkoj kući „Geopoetika“, pokrovitelju nagrade Erste banci.

Nagrada „Momo Kapor“ je književna i likovna nagrada koja se dodeljuje jednom godišnje na dan rođenja Mome Kapora – 8. april, i uručuje se od 2011. godine naizmenično za književnost i likovnu umetnost, sa ciljem da se neguje i očuva sećanje na najvećeg pisca među slikarima i najvećeg slikara među piscima.

Nagrada se sastoji od srebrne plakete u obliku školice i novčanog iznosa.

U ime žirija, Muharem Bazdulj je primetio da je spisak prethodnih dobitnika jedinstven po književnoj i likovnoj sceni i značajnih imena.

„Momo Kapor se nije nikada zatvarao u bilo kakav kavez, već je imao raznolikost žanrova. Tako se i ova nagrada za književni deo odnosi na tom stvaralaštvu koji se nalazi na granici žanrova kao što su to imali Emir Kusturica i Nele Karajlić, takođe dobitnici nagrade „Momo Kapor“. Meni je jedina moguća zamerka bila to da je roman prvo objavljen na engleskom jeziku, ali onda sam shvatio, kada već ovom nagradom nadilazimo književne forme i žanrove, zašto ne bismo i jezike“, istakao je Muharem Bazdulj.

Novčanu nagradu uručila je Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka marketinga i komunikacija Erste Banke, koja je od ove godine pokrovitelj nagrade.

Ova kompanija u poslednjem periodu pomaže kulturu Srbije, mnoge festivale i manifestacije kao što su Bitef, Belef, Guitar Art fest, Zmajeve dečje igre, Sterijino pozorje.

„Za nas iz Erste Banke, pokroviteljstvo jednog ovako uglednog priznanja koje nosi ime velikog hroničara naših života, pisca i slikara Mome Kapora, ogromna je privilegija, čast, ali i zadovoljstvo. Svi smo rasli uz njegove priče, romane i crteže prepoznajući i sebe i svoju svakodnevicu u svakoj njegovoj reči, svakom liku i crtežu. Bez Mome i njegovog autentičnog, drugačijeg, smelijeg i duhovitijeg pogleda na život, ljubav, prijateljstvo, naša književnost i likovna umetnost ne bi bila potpuna“, rekla je Kosanović Strižak.

Nagrada „Momo Kapor“ dodeljuje se umetnicima sa prostora Srbije, Republike Srpske i Crne Gore i za knjige objavljene na srpskom jeziku.

Naizmenično se dodeljuje jedne godine za književnost, druge za likovnu umetnost, kako bi se očuvalo sećanje na dva Momina talenta.

Prva nagrada „Momo Kapor“ je dodeljena za književnost reditelju Emiru Kusturici za njegovu prvu knjigu „Smrt je neprovjerena glasina“ (2011).

Ostali dobitnici nagrade „Momo Kapor“ su: Vladimir Dunjić za likovnu umetnost (2012), Peter Handke za roman „Moravska noć“ (2013), Mirjana Maoduš (2014), Dragan Jovanović Danilov za knjigu „Talasi beogradskog mora“ (2015), Željko Đurović (2016), Labud Dragić za roman „Kukavičja pilad“ (2017), Vasa Dolovački (2018), Nele Karajlić za roman „Solunska 28“ (2019) i slikar Petar Mošić (2020).

Vesna Goldsvorti (na rođenju Bjelogrlić) je srpska je književnica, rođena u Beogradu 1961. godine.

U karijeri se istakla kao romanopisac, memoarista, pesnikinja i dugogodišnji profesor kreativnog pisanja i engleske književnosti na Univerzitetima Kingston, Ekseter i Istočna Anglija.

U Londonu živi od svoje 24. godine, magistrirala je Modernu englesku književnost 1992. a doktorirala 1996. godine na Univerzitetu u Londonu, kao stipendista Britanske akademije.

Deset godina radila je kao producent, scenarista i voditelj na Bi-Bi-Si radiju, dok je na Radiju 4 2010. godine, predstavila program „Kako pronaći glas na stranom jeziku“, u kome je britanskoj publici predstavila srpsku muziku i poeziju.

Jedina je srpska književnica koja piše na engleskom jeziku i koja je član uglednog britanskog Kraljevskog književnog društva.

Do sada je izdala navedenih pet zapaženih knjiga na
engleskom jeziku, koje su prevedene na 20 svetskih jezika.

Kritike novog romana objavili su londonski Tajms i Sandej tajms, a britanski „Gardijan“ je Gvozdenu zavesu u februaru proglasio za Knjigu dana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.