Komad „Dete“ trupe iz Brisela premijerno večeras na BFI

BEOGRAD – Predstava “Dete” koreografskog tandema Gabriela Karizo i Frenk Šartije iz trupe “Peeping Tom” iz Brisela, gostovaće večeras u okviru 19. Beogradskog festivala igra na sceni Opere i teatar Madlenianum, najavljeno je u susretu sa medijima.

Igrački komad će biti izveden i sutra veče na istom mestu, a svetska kritika je ovaj projekat iz 2019. godine ocenila intrigantnim rečima – “Istinski baletski Pikaso su Frank Šartije i Gabrijela Karizo” ili “Jedna zla Alisa u zemlji horora”.

Umetnički par je laureat nagrade festivala „Jovan Ćirilov“ za komad „Diptih“ sa prethodne, 18. edicije BFI (2021), i Frank Šartije će večeras svečano primiti prestižno priznanje u Madlenianumu.

Izvođači i kreatori dela “Dete” su – Eurudike De Beul, Marie Gyselbrećt, Hun-Mok Jung, Brandon Lagaert, Yi-ćun Liu, Maria Carolina Vieira.

Svetska premijera je održana 2019. u pozorištu “Theatre de la Ville” u Luksemburgu.

Kako je objasnio Šartije, nakon uspešnih komada “Otac” (2014) i “Majka” (2016), “Dete” (2019) je treći deo porodične trilogije koja proučava teme pamćenja, sećanja i tragičnog istraživanja veza.

U ovom komadu autori istražuju izvore psihoze iz dečijeg ugla posmatranja.

On je opisao da je na početku predstave prikazano dete u šumi i postepeno su želeli da prikažu i približe šta se krije u glavi deteta.
Pokušali su da otkriju kako jedno okruženje utiče na dete, ali i budi, rasplamsava maštu u razvoju.

Umetnik Frank Šartije iz Francuske počeo da se bavi igrom u 11. godini i do 1986. je učio balet u Centru za igru Rozele Hajtauer u Kanu.
Koreograf je otkrio i da je scensko delo „Dete“ imalo svoju raskrsnicu, odnosno nadgradnju kada su bili sa trupom u Brazilu i tamo bili svedoci nasilja na ulicama, posebno među decom.

„Naišli smo tada na dosta nasilja u dečjoj igri, što nas je iznenadilo. Deca nose puške u Brazilu, i to nas je odvelo na sasvim drugu stranu u kreiranju predstave „Dete“. Želeli smo da otkrijemo kako se ponašamo sa decom i kako se nosimo sa tim nasiljem“, istakao je Šartije, i napomenuo da se u tom okruženju javljaju i duhovi koji šetaju generacijama, prema verovanju, predanju.

Scenografija predstavlja veliku stenu i šumu kao simbol straha, i otkriva šta znači za dete da bude izgubljeno u šumi.

„Sve vreme smo u glavi deteta“, približio je autor koncept projekta i podvukao – „Stvorili smo ovog puta više pozorišnu predstavu, kao pravi dramski komad, ne toliko igrački, neverbalni ili teatar pokreta“.

Tokom 2000. godine, Šartije sa Gabrijelom Karizo osnovao je trupu „Peeping Tom“ .

Nastaju naslovi „Karavana”, „Uzaludni život”, trilogija „Bašta“,„Salon“ i „Suteren“, nakon koje su usledili „Ulica Vanderbranden br. 32“ i „Izdaje se“. Sa komadom „Otac” trupa razvija drugu trilogiju, inspirisanu članovima porodice, a prvi deo je režirao Šartije.

U saradnji sa Holandskim teatrom igre, nakon komada „Vrata koja nedostaju” Gabrijele Karizo, u njegovoj režiji je nastala „Napuštena soba”.

U komadu “Dete” prisustvo “prave” dece je ograničeno na jednog statistu angažovanog u gradu gde se predstava održava.

Tokom perioda koji je prethodio kreiranju i probama za predstavu, trupa je organizovala niz radionica sa decom različitog uzrasta u nekoliko gradova.

Ovo je omogućilo rediteljima i igračima da steknu bolje razumevanje umetničkog potencijala dece: njihovih gestova, načina na koji vide svet, odrasle oko sebe, i postavljaju pitanje – kako se deca nose sa odsustvom, gubitkom, konfliktima?

Igračica komada Yi-ćun Liu je objasnila da se „Dete“ razlikuje od cele trilogije, a ona je igrala u sva tri dela.

Dok su prethodni nastavci „Majka“ i „Otac“ kao iskrivljeni san i noćna mora koja se na kraju ipak vraća na realnost, „Dete“ ima novu estetiku i sasvim drugačiji pristup.

„Gubi se stvarnost, sve je od početka do kraja kao san u komadu. Igramo se sa strahovima, prikazujemo sukob ljubavi i totalne destrukcije, gledamo nasilje kao u ogledalu. Sve vreme predstave deluje kao da smo u nekom snu“, rekla je kineska umetnica Liu.

Učesnica Meri Gizelbreht je projekat opisala rečima da sadrži puno fantazije, snažne vizuelne slike kao bogatu likovnost.

„Ovde je prisutna analiza, istraživanje korena nasilja. Realnost i fantazija eskaliraju u dečijoj glavi. Njihova mašta može da se preseli na druge planete, da se iznenada premešta u sadašnjost, prošlost, budućnost“, naglasila je igračica Gizelbreht.

Ekipa predstave je otkrila da će večeras i sutra u Madlenianumu biti održan razgovor sa publikom nakon izvođenja komada, što im je inače praksa da progovore o toj važnoj i osvešćenoj temi nasilja među decom.

To su realizovali svuda pre pandemije kad je „Dete“ nastalo, 2019, ali od tada nisu zbog Kovida 19, tako da će danas prvi put za dve godine, od izbijanja korone imati susret sa publikom uživo u tom razgovoru.

Umetnica Gabrijela Karizo iz Argentine, počela je da se bavi igrom u 10. godini.

Zajedno sa Frankom Šartijeom od 2000. godine vodi “Peeping Tom“ i njihove znane produkcije „Ulica Vanderbranden br. 32 “ (2009) i „Izdaje se“ (2011), već su gostovale na Beogradskom festivalu igre.

Od 2016. Karizova je započela rad na spomenutoj porodičnoj trilogiji o porodici, a „Otac“ je takođe prikazan na Beogradskom festivalu igre, kao i diptih „Vrata koja nedostaju“ i „Napuštena soba“.

Njihove predstave se bave paralelnim svetovima, isprekidanim univerzumom, u kome je uobičajena logika vremena, prostora i atmosfere poremećena.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.