U trendu

Konkurs za rekonstrukciju arehološkog nalazišta Vinča

BEOGRAD, 29. mart 2022. godine – Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Udruženje arhitekata Srbije, u saradnji sa nacionalnom platformom Srbija stvara Vlade Republike Srbije raspisali su međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs za rekonstrukciju i adaptaciju kompletne zone arheološkog nalazišta Vinča Belo Brdo sa pripadajućim priobaljem, saopštili su iz Zavoda.

Predmet konkursa podrazumeva nekoliko celina u okviru arheološkog nalazišta, a pre svega izgradnju budućeg kompleksa Naučno-istraživačkog centra, koji je zamišljen kao regionalni i Evropski centar za multidisciplinarna istraživanja u oblasti arheologije, ali i izgradnju budućeg Centra za posetioce sa velikom zelenom površinom.

Konkurs podrazumeva i rekonstrukciju najuže zone zaštite arheološkog nalazišta, koje postaje svojevrsni muzej na otvorenom i aktivno mesto iskopavanja, kao i kompletno uređenje priobalja od ušća reke Bolečice u Dunav i uređenje obe obale reke, sa izgradnjom pešačko-biciklističke staze, prostorom za odmor ali i izgradnja niza sadržaja poput – botaničke bašte, privremenih objekata za prodaju suvenira, prostor za dečije sadržaje…

„Sprovođenje međunarodnog konkursa za uređenje budućeg arheološkog parka jedna je od niza aktivnosti u okviru realizacije Kapitalnog projekta Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči koje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, kao nosilac investitorskih prava, sprovodi u ime Vlade Republike Srbije“ kazala je Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštita spomenika kulture.

Ona je iznela očekivanja da će kroz realizaciju konkursa preispitati potencijale i afirmisati mogućnosti uobličavanja i razvoja arheološkog parka, koji će biti jednako atraktivan kako naučnicima i posetiocima, tako i lokalnoj zajdenici.

„Nadamo se da ćemo kroz rešenja nagrađenih konkursnih radova dobiti kvalitetno, konceptualno prostorno rešenje budućeg dobro uređenog lokaliteta. Posetioci će kroz različite nivoe korišćenja prostora moći da sagledaju i razumeju kako se odvijao život u doba neolita. Lokalno stanovništvo će dobiti kvalitetno i atraktivno životno okruženje i nove razvojne mogućnosti. Istraživači će moći da primenjuju i razvijaju najsavremenije naučne metode i istraživačke postupke u istraživanju i tumačenju ovog višeslojnog staništa naseljenog u kontinuitetu gotovo ceo milenijum“ kazala je Đukanović.

Međunarodni konkurs samo je deo opšte strategije o razvoju lokaliteta koja podrazumeva brojne aktivnosti koje će na sistemski način, nakon decenija zanemarivanja, urediti jedno od najznačajnih arheoloških nalazišta Evrope, ističe Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i nauku i član tima nacionalne platforme Srbija stvara.

„U skladu sa daljim razvojem lokaliteta, pri kraju je i izrada Strategijskog master plana i Studije opravdanost za proglašenje turističkog prostora. Izuzetno je važno na pravi način prepoznati dalji razvoj lokaliteta, označiti njegove granice i nastaviti sistemsko ulaganje u opstanak i sveobuhvatnu promociju nalazišta Belo brdo. U tom smislu, budući razvoj ovog lokaliteta počiva na tri stuba – kulturno nasleđe, nauka i turizam. Na taj način omogućavamo održivi razvoj nalazišta koje će postati evropska kulturno-turistička destinacija, od čega će najveću društvenu i ekonomsku korist imati najpre meštani Vinče, a potom i ceo Beograd i Srbija. Arheološko nalazište Vinča Belo brdo, sa Centrom za posetioce i Naučno-istraživačkim centrom, konačno će postati središte razvoja, inovacija i inspiracije – nezaobilazna stanica na kulturno-turističkoj mapi Evrope“, ističe Višekruna.

Krajnji rok za podnos?enje konkursnih radova je 08. avgust do 23:59 čcasova (GMT +1), dok će pobedničke radove, najkasnije 1. septembra, proglasiti žiri u sastavu: prof. Vesna Cagić Milošević, predsednica žirija, Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije i nauku; prof. dr Dubravka Đukanović, arhitekta, direktorka Republičkog zavoda za zaštita spomenika; prof. Goran Rako, arhitekta; Ilja Mikitišin, arhitekta.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar