Kostić: Čitanje je moja potreba

BEOGRAD – Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić razgovarao je danas sa piscem Vuletom Žurićem o svojim čitalačkim navikama, prvim susretima sa knjigom, preziru prema ljudima koji sumnjaju u istinitost književnosti…

U okviru programa „Nauke i književnost“ na Sajmu knjiga u Beogradu,
Kostić je otkrio da je tek druga pismena generacija u svojoj porodici.

„Moj deda Milutin je ostao sam sa četvorogodišnjim bratom. Njegova braća su otišla u rat i on nikada nije naučio da piše. Bio je nepismen i odlučio je da školuje moga oca. Tek je od moga oca naučio da piše velikim pisanim slovima. Smatrao je da mala pisana slova nemaju veliki značaj. Potom je kupio neku knjigu koja je najverovatnije bila neki finansijski obrazac“, priseća se Kostić.

Navodi da, od kada je odlučio da školuje njegovog oca, on više nije radio na zemlji.

„Moj otac je od tada samo čuvao to malo stoke koje su imali i čitao sve ono što je dobijao od učitelja koji je jedini u tom selu imao biblioteku“, seća se Kostić i dodaje da su tada seljaci učitelja u selu generički zvali gospodinom.

„U selu mog oca i deda samo je učitelj bio gospodin…Niko drugi. Kada bi dolazio umoran i prljav iz polja uveče kući, deda bi pitao mog oca ‘Svetislave šta to čitaš’. On mu je odgovarao romane, a deda Milutin, znajući da tu ima isuviše vrdanja, izgovarao je mitsku rečenicu koja je ostajala kroz generacije u mojoj porodici „mani te romane, čitaj zemljopis“, znajući da se katarstarskim varijantama krija neka vrsta veće sigurnosti nego što je to slučaj sa književnicima“, kazao je predsednk SANU.

Kako kaže, njegov otac je bio prinuđen da po dva ili tri puta čcita neku knjigu iz ograničenog resursa učiteljeve biblioteke.

„E tu je taj vremenski presek jer sam odrastao uz ogromne količine knjiga jer je moj otac posle tog iskustva odrastanja na selu imao potrebu da ih kupuje. U mom odrastanju nije se događalo da neku knjigu čitam dva puta iz straha da ne propustim vreme iz traganja za nekom ‘pra knjigom’ ili ‘knjigom svih knjiga’ kako je govorio Borhes. Do sada ta potraga nije davala rezultate“, naveo je Kostić.

O svojim sećanjima na prvi dolazak na Sajam knjiga u Beograd, Kostić govori sa osmehom i kaže da je dolazio sa ocem gde su se obojica držala unapred dogovorenih pravila igre – „on je gledao svoje naslove, a ja svoje“.

„To mi je davalo osećaj da sam nezavisan i odrastao i od tada nikada nisam u društvu dolazio na Sajam knjiga. Čak i moja supruga zna da ovde dolazim sam, sa rancem…Muvam se između gomila knjige koje su ovde izložene i smatram to svojom apsolutnom privilegijom“ kazao je Kostić.

Ističe da nije izdavač i da nema nameru da bude pisac, pa na Sajam knjiga dolazi po „hiljaditi put“ radi istih stvari.

Prema njegovim rečima, kao dete iz studenstkog braka ostavljali su ga preko leta po tri ili četiri meseca kod dede i babe.

„U tom ogromnom višku vremena sam počeo manijakalno da čitam sve što mi je dolazilo pod ruku. Tu naviku sam zadržao do danas do te mere da bez knjige ne mogu da zaspim, bez obzira da li će se to desiti posle 15 minuta i nekoliko pročitanih stranica ili pred zoru nakon čitanja cele knjige. Čitanje je moja potreba“, kazao je Kostić.

Navodi da je kao klinac bio vezan za epsku deseteračku poeziju koja mu i danas dolazi u pamet.

„Sećam se da mi je drugarica moje tetke poklonila neku knjigu Karla Maja. U naredna četiri meseca pročitao sam sve što sam našao od Karla Maja. Kasnije sam saznao da Karl Maj nikada nije bio van Nemačke i od tada sam stekao neku vrstu prezira prema ljudima koji gaje nevericu i sumnju u književno delo“, napominje predsednik SANU.

Kaže da je imao druga koji je savršeno pričao priče.

„Jedna naša drugarica je kazala da laže, a mi smo joj horski izvratili ‘Da, pa šta’. Umberto Eko je napisao: Ukoliko želite da razumete stvari u njihovoj realnosti, nama ne trebaju definicije već priče. Priča je zapravo iza svega na svetu, uključujući i teoriju relativiteta, nesrećno zaljubljivanje ili proste brojeve“, kazao je Kostić.

Naglašava da kao stariji čovek pripada Gutenbergovoj galaksiji i da je za njega slika isuviše definitivna i ograničavajuća.

„Slika nudi ograničavajući stepen boja i asocijacija. To je sve tu. Književnost nas vodi u prostor mašte i zbog toga je knjiga preživela izazov slike, a nadam se da će preživeti i izazove digitalizacije“, rekao je Kostić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.