Kostić: Intelektualci moraju nuditi alternative

BEOGRAD – Međunarodni naučni skup „Intelektualci, juče i danas” danas je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) otvorio njen predsednik Vladimir S. Kostić koji je ocenio da intelektualci pored kritika društva i države moraju nuditi i alternative.

„Bez alternativa, i na njih će kao na njihove prethodnike pasti optužba na osnovu naraoučenija iz basne o Kurti i Murti. Međutim, za realizaciju tih alternativa intelektualci sami nisu dovoljni. Ko su mogući partneri ne očekuje odgovor od mene“, rekao je Kostić.

Na početku dvodnevnog skupa SANU, Kostić je, između ostalog, rekao da se „često gotovo refleksno pojam intelektualca koji govori istinu i razotkriva laži vlasti povezuje sa pojmom opozicionog delovanja, što definitivno nije pravilo i nije tačno“.

Kostić je ocenio da intelektualci mogu biti pojedinci koji iz različitih i nepoželjnih uglova sagledaju fenomene i pravce u kojima se društvo kreće, i ne robuju ideološkim predrasudama u obračunu ili suočavanju sa kolektivnim zabludama i mitovima.

„Zašto insistiram na odrednici pojedinci? Zato što se možda neopravdano bojim da ih svaka kolektivizacija ovih principa razlaže na igre moći i uticaja, osećaj obaveze prema organizovanoj grupi“, naveo je Kostić.

Prema njegovim rečima, svaka vlast u skladu sa autoritarnošću sebe nekritično izjednačava sa narodom, državom, kulturom i civilizacijom, a kritičar njenih delova, a posebno centara političke moći, lako biva optužen da kritikuje i mrzi celo društvo.

Kostić je primetio i da je u izuzetno kratkom vremenu nastupila ekspanzija platformi sa kojih intelektualci mogu da propovedaju svoja uverenja i ideje.

Primetivši da mediji stvaraju svoje „šampione“ i medijske intelektualce, Kostić je citirao istoričara Ernesta Hobsbauma da „u društvu neprekidne masovne zabave aktivisti sada nalaze da su intelektualci manje korisni inspiratori korisnih ciljeva nego rok muzičari ili filmske zvezde“.

„Ima li mesta za tradicionalnog intelektualca u vremenima digitalnih tehnologija, interneta, socijalnih mreža i blogosfera? Očito, buduće, ali i današnje intelektualce koji nisu umorni, čeka dug put prilagođavanja“, ocenio je akademik.

Zapitavši se kako bi društvo izgledalo bez inteklektualaca, Kostić je naveo da bi bilo „sivo, skučeno, bez mašte i uzbuđenja, dosadno, nepokretno, ritualno okrenuto zadatim predstavama prošlosti“.

„Bilo bi autoritarno i sklono stabilnosti po svaku cenu, korodirano inkluzivnošću za različite, ponekad tragične iracionalnosti homo sapiensa, sa standardizovanom i oktroisanom umetnošću i čuvanjem čudoređa koje će biti moguće samo rastom nasilja“, ocenio je Kostić.

U najavi skupa iz SANU je saopšteno da se pokazalo da je nužna široka, otvorena, pluralna diskusija o mogućnostima, šansama i pritiscima koji se odnose na mnogobrojne intelektualce.

Neka od pitanja su kako se intelektualci pozicioniraju u situaciji kada se menjaju diskurzivni okviri javnosti, kakav je njihov odnos prema dinamici ekspertske kulture i da li još uvek postoji klasični intelektualac ili je on deo nepovratne prošlosti?

Na skupu kao govornici učestvuju Kosta Čavoški, Milorad Pupovac, Vladeta Janković, Rastko Močnik, vladika Grigorije, Aleksa Đilas i drugi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.