Na ovo smo dugo čekali, a najzad smo i dočekali! Posle godina i godina gotovo potpunog medijskog mraka, sektor medija, koji je ovde u vrtoglavom usponu, zaslužio je i svoj prvi sajam. Pokazalo se – opravdano. Prvi Sajam medija održan je u tri spojene hale Novosadskog sajma, trajao je tri dana (od 20. do 22. februara), privukavši veliku pažnju javnosti – stručne i široke. Organizatori tvrde da je “prvenče” po uspehu i interesovanju koje je izazvalo ne samo opravdalo već i prevazišlo očekivanja čak i “najokorelijih” optimista. Uprava sajma naglašava kako se ova manifestacija svojim uspehom već upisala i u kalendar za idući godinu.
Naša ekipa je sajam obišla u četvrtak, koji se baš i nije pokazao najprijatnijim danom za posetu Novom Sadu i Sajmu (kiša je celog dana lila kao iz kabla, a temperatura je celog dana bila u opadanju), ali to ne znači da na sajmu nije bilo i šta da se vidi. Najvažnija je, ipak, živa sajamska atmosfera, puno “faca” iz srpskog medijskog i showbiz sveta, solidna poseta i – budimo iskreni – to što se štošta od periodičnih i revijalnih izdanja prisutnih novinskih kuća ovom zgodom moglo dobiti besplatno (čak smo čuli da su neki od izlagača, posle “stampeda” posetilaca gladnih štampe, drugog i trećeg dana sajma bili prinuđeni da prestanu sa besplatnim deljenjem svojih izdanja).
Primetna je bila velika različitost u pristupu raznih medijskih kuća – dok su jedni svoj sajamski zadatak shvatili kao “strictly business” na prvu loptu, upućujući svoju poruku samo potencijalnim poslovnim partnerima i oblikujući i svoj štand shodno tome (jedna reč: dosadno!), drugi su se trudili da privuku, zainteresuju, pa čak i animiraju (BK, SOS, RTS – RTV Novi Sad) “obične” posetioce. Hvale vredno nastojanje, premda je nedovoljna profilacija još uvek vidljiva. No, početničke greške se daju oprostiti, s obzirom na to da je prvi Sajam bio svojevrsno “ispipavanje pulsa” u potrazi za preovlađujućom ciljnom grupom.
Veliki plus za Novosadski sajam kao organizatora je svakako i to što je ulaz bio besplatan. Jasno je, naravno, da je i njima u interesu bilo da svoju novu manifestaciju predstave što širem krugu potencijalnih konzumenata, a kako je u tranzicionoj Srbiji čarobna reč besplatno jedan od najdelotvornijih mamaca, ta namera je u potpunosti uspela.
Pored samih medija, među izlagačima je bilo i advertising agencija, producentskih kuća, dobavljača Interneta i kablovskih televizijskih sistema, kao i distributera profi opreme najpoznatijih svetskih proizvođača.
Posebno je apostrofirano da su sajmom zadovoljni i izlagači i organizatori, a najavljeno je da će on već sledeće godine, najverovatnije, imati međunarodni karakter. Ono što će obradovati sve koji su sajam posetili i dopao im se jeste da će iduće godine za ovu namenu biti izdvojeno i daleko više sajamskog prostora. Tri hale su, očigledno, bile pretesne za jedan od najperspektivnijih i najuticajnijih domaćih sektora danas i za sve ono što on može da prikaže. Oči je pomalo “bolo” odsustvo nekih od krupnih igrača (recimo B92, Studio B, ANEM…), kao i neravnomerna zastupljenost medija iz raznih delova Srbije (jedan od čestih motiva “običnih” posetilaca bilo je da se stekne uvid u “lokalne” medijske prilike i u delovima Srbije u kojima nisu toliko boravili), ali se iskreno nadamo da se radi o “dečjim” bolestima koje će već do sledećeg sajma biti prevaziđene i da iza ovog izostajanja (kako nažalost, u zemlji Srbiji počesto zna da bude) ne stoje nikakvi dublji sporovi ili “igre”.
Tokom sajma održano je i više tribina i konferencija za štampu, sa primamljivim temama i kompetentnim i aktuelnim učesnicima. Ministar za nauku i tehnologiju u vladi Srbije dr Dragan Domazet je, na tribini Kako koristimo informacione tehnologije i Internet dao ambicioznu najavu, prema kojoj “vlada Srbije radi na razvoju informatičke mreže, što pokazuje i akcija instaliranja 2.000 računara na univerzitete u Srbiji, u cilju povezivanja sa svim fakultetima u inostranstvu i stvaranja gigabitne akademske mreže”. Na istoj tribini prikazani su i (deprimirajući?) rezultati istraživanja beogradske agencije MASMI, sprovedenog u oktobru prošle godine, prema kojima čak 85,7% stanovnika Srbije i Crne Gore nema pristup Internetu. Prostorna distribucija korisnika Interneta na teritoriji Srbije nije, međutim ravnomerna, tako da, primera radi, u vojvođanskim gradovima Internet koristi 22% stanovnika, ali zato u selima pristup globalnoj Mreži ima svega 4% stanovnika.
Jedan od štandova koji su izazvali najveće interesovanje na sajmu svakako je bio i veliki sto sa natpisom “Ovako je počelo”. Na njemu su bili izloženi radio aparati sa početka XX veka i neki od prvih modela televizora, kao i mnoštvo drugih uređaja i sitnica vezanih za nastanak i razvoj medija u Srbiji (posmatrajući ovu izložbu, mogli ste da saznate i da su gramofon i magnetofon takođe robne marke, slično kao što je to u našem jeziku bilo i sa rečima digitron, kalodont i mnogim drugim).
Sve u svemu, utisak je (i pored malih primedbi na nedostatak prostora i izostanak nekih medija bez kojih prvi sajam nije trebalo da prođe) sličan kao što je bila i atmosfera na sajmu: izrazito pozitivan!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com